Naš narodni život

УБИЈАЊЕ СТАРАЦА, 149'

обичај убијања стараца у неким нашим крајевима зове ·лапот.'

По предању у селу Присјану код Пирота, како је забележио Г. Тројановић, кад неко остари и изнемогне, његова се фамилија решава да га убије. Убијање се вршило јавно, пред светом. Биров зађе од куће до куће и виче: „Хајте, лапот је у томи том селу, у тој и тој кући, дођите на подушје!“ Пред скупљеним светом фамилија би премлатила старца или бабу, и то понајвише батином, ређе камењем или секиром. Кога су год водили на лапот ишао је без икаква страха, надајући се бољем животу на оном свету. Убијање су вршила на првом месту њихова деца. У Крепољину и још неким местима у источној Србији укућани би умесили проју, метнули би је старцу или баби на главу и по њој ударали секиром, док их не би убили. Ово су чинили с тога да би изгледало као да их нису убили они, већ она проја.“

Као разлог за убијање стараца свуда се у нас наводи то што су људи некада дуго живели, постајали неспособни за сваки посао и били на терету млађима. И у науци је готово свуда овај обичај тако објашњаван. Још и данас су код неких номадских народа изнемогли старци и болесници сметња њиховим дугим путовањима, те их се радо ослобабају, било убијањем, било остављањем да пропадну.

1 С. Тројановић, Лапош и проклетије у Срба (Искра за 1898 годину и посебно). Сем онога што је забележио Г. Тројановић, убијање стараца се у нас помиње још: Вук С. Караџић, Срп. нар. пјесме |, 129—130: Б. М., Срт. нар. песме, 19; Градина (Ниш), ПЦ, 532; К. 5иоћа!, Нгтоав. пат. ртроо. П, 191 ; Караџић 1, (1899), 209; П, (1900),128 ; Хботтав га паг. 27005 ; обгсаје па. Чтосепа ХОДУ, 29: Т. Р. Ђорђевић, Кроз наше Румуне, 85. Убијање једнога старца је предмет иједне приповетке С. Матавуља (Приморска обличја. Н. Сад.1899, 23 и даље) — На убијање стараца се односе и народне пословице: „Ститао за секирче“ или „Готов је за секирче“, то јест толико је стар да треба узети секирче и убити га, које се говоре о старцима који су толико остарели да нису више низашта.

2 С. Тројановић, Лапогт, 14; Т. Р. Ђорђевић, Кроз наше Румуне, 85.