Naš narodni život

МАНДРАГОРА

„Једнога дана, у мају, кад жетеоци беху заузети жетвом пшенице, дете Рувим иђаше 32 њима по пољу, и, лутајући по странама брега, спази једну биљку која му привуче пажњу својим изгледом и својим мирисом. Њено велико, широко, лишће као у примрозе, али више но два пут шире, лежаше распрострто по земљи, излазећи из једног центра, у коме је растао округли жути плод, величине од прилике као шљива. Биљка мирисаше неким чудним, не непријатним, мирисом који учини да јој се дете нриближи. (Оно ишчупа плод и опроба га, и, нашавши да је сочан и сладак, напуни њиме свој скут и однесе га кући својој матери Лији. Плод је био од мандрагоре, или како је Јевреји називају „љубавне јабуке “(аидат), по свој прилици стога што се мислило да нероткиња затрудни кад окуси од њега. Кад Рахиља виде љубавне јабуке, које дете беше донело, њихов изглед пробуди у њој жељу да постане срећна мати као што је и њена сестра Лија, јер Лија имађаше пет крепких синова, а Рахиља беше без деце, иако ју је муж Јаков волео и био више с њом него ли са Лијом. И Рахиља замоли Лију да јој да љубавних јабука да и она затрудни и да роди сина. Али Лија, љубоморна на пажњу коју њен муж указиваше њеној сестри, беше љута и рече: „Мало ли ти је што си ми узела мужа»> хоћеш ли да ми узмеш и мандрагору сина мојега»“ Али Рахиља окупи да јој даде јабука говорећи: „Дај ми од њих, а ноћас нека Јаков спава с тобом у место са мном“. На то Лија пристаде и даде својој сестри неколико љубавних јабука.

„И у вече, кад је сунце седало и кад су се магарци, понајвише натоварени снопљем, те су из-