Naša književnost

У ЈН у МУ А ЕУ + 77 ПСЕ ЛЕ ој

Хроника У РВ А а 123

„

ФИЛМСКИ ПРЕГЛЕД

ПРВИ КОРАЦИ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ФИЛМА

ФИЛМ БЕОГРАД“ (Производња Државног филмског предузећа Југославије. Редитељ Никола Поповнн)

Гледаоци и филмски критичари пришли су филму „Београд“ благонаклоно, као што се прилази тек проходалом детету које је превазишло очекивања и коме се пљеска на првим корацима и гледа кроз прсте због тетурања и невештог хода. Ако се томе додају још и велика љубав и поштовање које осећамо за дане патње, поноса и славе нашег главног града, онда је одушевљење које је пратило приказивање филма „Београд“ разумљиво, иако није оправдано са уметничке тачке гледишта.

Околности под којима се филм „Београд“ појавио толико су у стању да натерају човека на признање, да није ни чудо што је оцена његове уметничке вредности нечујно била потиснута у задњи план, или тек дискретно извучена из сенке.

Треба осетити сву тежину речи кад се каже да је филм „Београд“ први дужи и шире постављени југословенски филм и да се појавио већ после годину дана од ослобођења Београда и само неколико месеци по окончању рата. Зар се наша народна власт, која је пружила пуну подршку младом југословенском филмском предузећу, омогућивши му да под најтежим условима и за релативно кратко време постави темеље домаћем филму, не приказује под новим видом свог полетног стваралаштва на васпитно-културном пољу, кад се зна да за филм, уметнички или документарни, није било баш ништа урађено у бившој Југославији ни за више од две деценије такозваног нормалног живота»

Не треба изгубити из вида ни огромне тешкоће техничке природе које су режисер и његови сарадници имали да савладају, а ни осетне празнине које су морале бити попуњаване палијативним филмским средствима. Са нашим јединицама које су ослобађале Београд нису ишли филмски оператери, са камерама и хиљадама метара филмске пантљике, нити је окупатор на улицама престонице снимао за будућа поколења херојска дела наших партизана и илегалаца, или сцене сопствених зверстава, да би у напуштеној архиви неког штаба или у подрумима фелдкомандатуре могли да се заплене овакви филмски документи и да се искористе у једном филму који је себи ставио у задатак да нам пружи широку илустрацију Београда од првих дана ропства до првих дана слободе.

Па ипак, све то не искључује потребу да се филм „Београд“ подвргне строгој уметничкој критици. Напротив, баш с обзиром на врло озбиљан задатак који су себи поставили млади уметници који су радили на остварењу овог филма, он има и право и прима обавезу да.буде оцењен као уметничко дело, и то не само у сценама у којима се, услед недостатка непосредних снимака, вршила уметвичка реконструкција догађаја, или у сценама које су служиле за повезивање тих реконструкција са постојећим документарним деловима, већ и у самим тим документарним деловима, снимљеним непосредно из живе стварности.

Документарни филм не сме да буде пуко регистровање онога што режисер види само својим очима. Човечје око располаже фрагментарном визуелношћу. Читави предели остају човечјем оку скривени, или су изобличени под утицајем светлости и сенки. Ако бисмо се лишили онога што знамо о свету и регистровали само оно што је наше око у стању да види, онда бисмо добили визију која

» |

2" 2“ И

му

Ур на О а