Naša književnost

Крвљу су платили своју борбу за француску писци Пјер Иник, Робер Деснос, Сент-Екзипери.

Часопис »Егапсе Габге« прича о мученичкој смрти писаца и научника — Жоржа Политсера и Жака Саломона. „Политсер је, не изустив ни речи, поднео мучење и шибање у префектури, у присуству министра Пишеа, који је толике Французе издао нацистичким нелатима (касније је Пише био осуђен на смрт), Валентина Фелднана, писца књига „Народни универзитети“, „Савремена француска естетика“, преводилац дела „Како се калио челик“, убили су Немци због

учешћа у дизању у ваздух електричне централе. Шест месеци држали су га у оковима.

Часопис „Француска литература“ излазио је с поднасловом: „Оснивач Жак Декур, стрељан од Немаца,“ Новембра 1942 године, поводом тако званог „Вајмарског конгреса“, који су хитлеровци приредили уз учешће колаборациониста, часопис је писао: „Од времена првог конгреса у Вајмару, нацисти су појачали своја зверства у Совјетском Савезу, окомивши се не само на живе људе, већ и на културне споменике, скрнавећи успомену Пушкина, Толстоја, РимскогКорсакова.“ Скоро у сваком броју, „Француска литература“ говорила је својим читаоцима о подвизима Црвене армије

У авангарди подземне књижевности била је поезија. Француска критика спомиње као „велику четворицу песника који су били душа Отпора“, Луја Арагона, Пјер-Жана Жува, Пола Елиара и Пјера Еманиела. | | 5 |

Последњи припада млађем нараштају — сад му је тридесет година. Елиар и Пјер-Жан Жув били су познати још одавно пре рата. Њихова дела дошла су до нас засад само у одломцима. О сваком од ових песника може се рећи да је учешће у борби ОКО њихову поезију. Њихове песме, у сваком облику — од „литанија“ до борбених, говоре о једном: о мржњи према непријатељу, о љубави према намученој отаџбини, о вери у француски народ. Најталентованији је од ових песник Пол Елиар. Његова збирка „Поезија и истина“ доживела је неколико издања.

У покрету Отпора формирали су се песнички таленти Пјера Зегера и Л. Масона.

14 јула 1942, неколико француских г песника се састало да се договоре о заједничкој збирци борбене поезије. Зборник под насловом „Песничка част“ изашао је прво у Француској, а касније у Алжиру (у априлу 1944). Сви учесници јавили су се под псеудонимима. Између осталог, тамо су објављени дивни стихови Жака Дестена, који

је у ствари био Арагон.

У предговору зборника читамо: „Народ је дао душу Витмену, Иго је позивао на оружје, Рембоа је надахнула Комуна, Мајаковски, надахнут, био је извор надахнућа, — песници широких видика, пре или

= у