Naša književnost
388 Наша књижевност
после, ступали су у акцију. Њихова власт над речју била је неограничена, и зато њихова поезија није могла бити понижена додиром са спољашњим светом. Борба може песнику само појачати снагу: Дошло је време да се каже, да се прогласи да су песници исти људи као и сви остали...“
Овај позив је врло занимљиво сведочанство: учешће у Отпору заиста је обновило француску поезију. Колико јој је била та обнова потребна, види се већ и из тога што су после ратних искушења под условима хитлеровског притиска, поново, као да је то први пут, вођи француске поезије морали да полемишу око- тезе „ларпурлартизма“, да говоре о дужности песника према народу и чак да доказују да је „песник човек као и сви остали“:
Чињеница која може запрепастити наше читаоце и која у сваком случају заслужује нашу пажњу.
Ако су такви проблеми били актуелни чак и за учеснике борбе, можемо замислити како је изненадио борбени подвиг француске поезије људе који су били далеко од акције.
Професор Сорбоне Гистав Коен, у чланку „Отпор преко поезије“, потпуно озбиљно и, изгледа, искрено пише: „Веровао сам и често говорио својим ученицима да, изузев сатире, не постоји актуелна поезија и да је потребно да се историски догађај одмакне у маглу прошлости или утисци и осећања да пређу у област успомена, да би се могла извршити песничка прерада подесна за будућност и за вечност. Професор, који је тако говорио погрешио је“, — иронише сам себе Коен. Даље, он признаје да „се душа распете Француске“ изразила. баш у поезији, и то га је приморало да измени свој поглед на поезију и њен узајамни однос са стварношћу. Како ћемо даље видети, проблем везе између стварања и стварности, нарочито везе стварање и погледа на свет, остаје и данас актуелно за многе француске писце.
ж
Око идеје којима се одушевљава покрет отпора окупљена је сада напредна француска књижевност. Часописи, изашавши из подземља, поносно чувају своја имена, која су служила као застава борбе у годинама илегалног постојања. Такви су на пример „Француска литература“ и „Поноћна хроника“ — часопис везан с бившим подземним „Издавачким предузећем поноћи“. Термин „ноћ“, као слика француског подземног Отпора, ушао је у француску књижевност. Један од најбољих је часопис „Поезија 45“, наследник борбених издања у којима су учествовали песници-фанатици, касније песници Отпора.
Књижевност посвећена темама Отпора ужива у француској огроман ауторитет. (0 томе сведочи и чињеница да је Гонкурова награда додељена Елзи Триоле за књигу чија је тема подземна борба.