Naša književnost

Чиме је обрадовао часопис »Еопгате«, француске интелектуалце који су се херојски борили у подземљу» Невероватно је, али истина: часопис »Ропгаште« у својим летећим и другим издањима спроводио је моралну диверзију, разоружање интелигенције која је учествовала у борби с хитлеровском окупацијом. Посебно, у „минијатурном“ издању, „заштита духа“ тумачила се антисовјетском стилу „заштите Запада“ и правили су се покушаји да се ин Опере Совјетском Савезу.

Интелектуалцима из подземља часопис је причао о својој болној чежњи за пређашњом Европом, када је „постојала књижевност која се бавила чистом игром ума“. Часопис је изражавао своје незадовољство што покрет Отпора очекује од писаца „сведочанства о људској свести, о протесту човека мрачних сила и против варварства које прети поробљавањем света“.

„Може се, — пише »Еопфате«, — жалити што је тако, али је истина: читалац данас тражи у писцу човека који ће му дати одговор на његов немир и на немир епохе.“ Тежњу писаца да изврше своју високу мисију часопис је осуђивао као штетну „ортодоксност“.

»Еопгапе« је претио писцима Отпора да ће „литература извршити реванш“, да ће она „поново стварати дела у којима ће се интелект и осећање играти самим собом“.

Извршити реванш — у томе се управо и састоји делатност жреца у садашњости: они виде свој задатак у томе да не допусте у идејном животу учвршћивање победе, да не допусте нова социјална решења, која налаже искуство борбе, да докажу да је у интересу Француске вратити се предратним категоријама мишљења.

Нови часопис „Раги“, који се појавио последњих месеци, покушава да увери Французе да „подземни покрет није тражио нове путеве за обнову француског духа. Напротив, он. је бранио вредности које су пре рата представљале најживљи аспект“.

Тачно је да је подземни покрет црпао снагу из ризнице најбољих традиција француског народа. Али није тачно да је у тој ризници могло бити места за оне сумњиве вредности које покушава да рехабилитује часопис »Рагш«. Не може се, на пример, у такве вредности убројати Андре Жид, који по мишљењу часописа претставља „нарочити став француског духа“. „Нарочити Жидов дух“ састоји се у томе што „код њега нема Ц само политике, него је код њега тешко наћи чак и патриотски став“. На тај начин, мисли часопис, Жид „брани човека“. Да код Жида нема патриотског става то је тачно. Али политике код њега има. Она се састојала у томе што је за време окупације писац Жид, како сведоче његови дневчиши, опевао Хитлера, уверавао Француску да се без Хитлера отсада не може решавати судбина Француске и ругао се француском народу. Посебно, он је тврдио да би девет десетина Француза примило хитлеровски режим кад би их Хитлер нахранио.