Naša književnost

„

396 ; Наша књижевност

ОНИ КОЈИ СУ СЛУЖИЛИ НЕПРИЈАТЕЉУ

У француској штампи била је изнета занимљива историја једног париског великосветског клуба. Тај се клуб звао Је Слиђ ди ггапа рауођ („Клуб велике заставе“) и био је чувен као место састанка људи из вишег друштва. По доласку Немаца чланови клуба одрекли су се ранијег назива и објавили право име свога клуба: ,„Француско-немачко друштво“.

У књижевности сличне промене дешавале су се и простије и сложеније. Простије зато што су особе као што су Дрие Ла Рошел, Селин, Пол Моран, Монтерлан доста дуго биле познате својим служењем фашизму. Сложеније — зато што су се француски нацисти, који се страховито боје народа, баш после освајања Француске трудили да прикрију свој рад за Абеца и немачког генерала Штилпнагела мноштвом идеолошких маски.

Рушилачки идеолошки рад пред рат, и на првом месту Минхен, спремили су, између осталог, колаборационизам у књижевности.

Католички писац Маритен у својој књизи „Кроз невоље“ указује да су високодруштвени салони били центри рада минхенаца.

Овде је блистао претставник „минхенске школе“ у књижевности.

и животу — Ж. Ромен, овде је Монтерлан могао сазнати од Абеца да се „фирер“ усхићује његовим књигама, и овде је сам Абец, стални посетилац париских салона, припремао терен за своје будуће намесништво у Француској.

„Абец и његов помоћник Вестрик још од 1931 године успостављали су везе са врховима француског друштва“ (Ргапсе ге, 15 април 1943 г.). У Немачку је путовао Ж. Ромен.

Писци колаборационисти указили су неоцењиве услуге хитлеровцима. Гебелса нису могле задовољити раније идеје потчињавања Француске Хитлеру или, као што је говорио Ж. Ромен, „францусконемачког брака“. Колаборационисти тумачили су те идеје у сагласности с плановима хитлеровског „новог поретка“ — као „укључивање Француске у шири европски систем“, а за љубитеље формула проналазили су „заштиту Запада“ или нешто слично. Под заставом „европејизма“ крила се чудовишна антипатриотска, антинародна кампања колаборациониста. Предлагало се да се отаџбина поништи уколико је хитлеровска Европа појам „у коме ишчезава национална независност“.

Дрие ла Рошел је писао: „Треба схватити да је прошло доба аутономних и суверених отаџбина; с Хитлеровом победом победила је Европа.“ Дрие је уверавао да ће он радије живети у тој Европи него у „другоразредној земљи Француској“. Том истом господину припада лозинка: „Европа против отаџбине.“

На тај начин, у околностима немачке окупације показала се права суштина нездравог кафанског космополитизма, Књижевност колаборационизма скоро ништа није измишљала, она је прилагођавала сво-

~