Naša književnost

Пра ара а Аја

407

- б = >

— Е, сад ћемо ручат! — скочи Петар пред њу с крова. Јакица је отишла иза угла, прешла преко дворишта и од Маринове снахе затражила ручак. -

— Аг Тамог — пита његова сува женица, спушта дете и сипа кромпир у пиљату. — Хајд, хајд! Биће вам слађе тамо... Сами!... и смеје се. ;

Од тога смеха Јакица се не вређа. Мило јој, само осећа да би се можда морала постидети. Али она ћути, топлина јој обузима груди и она брзим кораком доноси пињату, крух и две жлице пред шупу. Седе на вратима и срчу топао кромпир. Ћуте и гледају се — као пред својом кућицом. У шупи је читава гомила ђубрета од тесаних дасака, од строшеног камена и малтера, од старе суве живинске балеге. Сунце се танким сјајним кончићима провлачи око ивица тавана и ниже светлу, као учијану, прашину у шупи.

По ручку се дижу.

— Ош с меном у поље» —- пита Петар благо, као да му се не растаје.

-= Могу до.... мало, — одговара Јакица брзо, усплахирено Ма... морам ић до шјор-Влаха. Триба му опрат бачвице.

Полазе лагано, тромо и осврћу се на шупу: од раздрвене руше- 35 вине направили су скоро нову кућицу и чини им се да је од белих нових греда и старога црепа прошараног новим црвеним добила све-

38 тлост и као да се задовољно смешка тај усправљени још непокисли 5 кров. 5

Они је напуштају, а ту ће зимус Маринова живина бит у топлом сувом заклону од ветра, кише и зиме. И Јакица гледа у своје и Петрове 5 руке. Увек раде туђе, за другога. Кад ли ће Петар стићи да поправи

Ра

4

( Кад

своју трошну кућицуг Како би му Јакица својски помагала. » 55 И тако иду пут поља: он да разбија шјор-Шајанову ледину, да ухвати бар пола наднице, а она, после, да иде да пере шјор-Влахове 5 бачвице. А иза њих остаје њихова туђа кућица. 55 | За

МЕ.

У 38

„ ~ зе

5

Код крижа се растају.

— Ма.... прикосутра ћемо палит клачину, — развлачи Петар тихо. — Мож помоћ и ти. ; 5

·— Могу — одговара Јакица — А и ча бир Не сиди ми се дома.

— Е дођ прекосутра у Глушну.

Расташе се. Јакица оде граду, а Петар закорачи у поље поред ниског зида.

Сунце оплавило поље и пред очима, као ситан пепео на ветру, игра ваздух. Виногради свеже поливени плавкасто-сребрнастом галицом, бле. ште широким лишћем у недоглед. Само крупне гомиле камена .пресе-

аи

та а АЕ

сива

Ка о

Сел сага