Naša književnost

ГА

408 —____ Наша књижевност

цају поглед преко поља и праве линије зидова шарају равницу као цртежи. С лева и с десна, са окомитих гребена, сливају се беле бујице сунца и прже камен.

Петар корача и мисли како би Јакица управо била згодна за њега. Снажна је као човек и могао би је послати свуда да га замени: и на копање. А већ на кланицу, у рибарницу, на рад у конобама — свуда. Не може свуда сам ни да стигне. А и дужан је свакоме.

Покушава да срачуна, дубоко се замисли и заборави како му врело сунце као сврдлом буши леђа и врат. Шјор-Шимету за све брашно што је зимус узимао има да ради још тридесет и пет дана у винограду, У коноби. Истовариће му и џакове брашна. Вражју му матер!... Цело село пишти од тога крупнога и дебелога шјор-Шимета! Сви раде код њега и сви су гладни! Сви се заклињу да неће више праг да му прекораче, па макар крепали! Па опет пред благдане пуна му је бутига тежака. Моле и ћуте кад се шјор разгоропади и виче:

—- Ма циглу мрву не дам! Ча ја сам могу хранит три села линчура» А»

Шјор не долази у дућан; све му ради момак Нико; али се појави само онда кад се пуно тежака скупи да моли за брашно. Седне на столицу у дну, раскречи дебеле бутине, подупре се меснатим снажним шакама о колена и виче по целу уру:

— Ником нич, Нико! Литос нигде никога... Ја се сам мећем по риви! А ча да ми се покисне једрењак» Ча се ко брине за шјор-Шиметово здравље!.... А сад: дај! дај! Е, нима, боме!

— Немојте се љутит, шјор! — усуди се неко. — Работаћемо!

— А2 — још се више као раздражи шјор Шиме. — Лажете сви

ви! А ја да работам за васг

Затим се дигне и оде, а Нико тобож крадом даје и записује у књигу.

Петру је увек давао колико зажели. Његову је снагу увек могао да употреби за све.

— Ма нећу моћ издржат — мисли Петар о себи. И шјор-Шајану има још целу седмицу да копа ледину. А кад сасвим ужеже лето, мора млатити рузмарин две седмице. А кад ће у стриш» Треба и бараку поправити за стриш. А прекосутра треба палити клачину — и двадесет дана ће изгубит на њој. Кад ће после накнадити све овоР

И Петар тоне у бриге и једва корача под теретом таласа мисли. И све се сударају једна о другу. За стриш треба понети и нешто новца -— а откуда муг Ко ће му датиг Поћи ће само с Војком, али он једва. има и за себе. Не зна ни пошто је стриш сада» Опет ће морати позајмити од шјор-Шимета — и заробиће се опет за целу зиму.

И све се те мисли плету заједно са Јакицом. Она би га могла извућ из брига као барку:из узбурканог мора. Иначе разбиће се сигурно.

А ето помаже му свесрдно. Он би рекао да јој је драг. А и она њему. И усред све невоље незбринутог рада, под врелим пепелом сун-