Naša književnost

Ф

409

Под знојем

ца, са оштрим трнцима у очима од ноћашњег неспавања, Петар мисли на Јакичине снажне бутине у затегнутој сукњи. Чини му се да би се у двоје лакше радило. Сам не може ни да се одмори како ваља.

До сада није мислио на женидбу, али откако се с Јакицом састао неколико пута на раду, самоћа му поста тешка, а кућа и заједница са женом учини му се као олакшица.

Само, да ли би имао право да натовари Јакици слабу болешљиву сестру и два мала детета што су остала од друге сестре још пре две године када им је мајка умрла. Матијета се није могла удати. Нико је није хтео слабу, мршаву, болешљиву. Вредна је и за сваки посао по кући: да скуха, опере, закрпи, сашије. Ма што је то за тежака или рибараг Рибари сами умеју кухати, крпити, прати. А за кућуг Шта је кућа за тежакаг Четири зида под поклопцем крова. Завуче се у њу да се нажваће и испава, да ноге опружи и мишице одмори. Па опет на посао. Каква је разлика између шупе за мула што је данас градио, и тежачке потлеушице где је јутрос у свануће проспавао једну уруг МИ тамо и онде пали очи исти воњ од сухе сламе! И заудара исто зној тежачки или живински!... Само икона Мајке божијег — И Петар се осмехну са горком сетом у очима.

Матијета се много моли за здравље и лак живот. Кад Петар увече оде на рибање, она дуго клечи пред Госпом:

— Госпе, — шапуће тихо, грчи се на поду, шакама гњечи спљоштене увеле дојке, а вилице јој подрхтавају и зуби цвокоћу. — Госпе, смилуј ми се и погледај! Ослободи ме гриха и дај ми форце! Спаси мене и мога брата.

Матијета је желела да се уда, да ослободи брата. И ноћу, згрчена у постељи, без сна, измучена трзањем и дрхтавицом, она је мислила: како је нико неће. Ко ће узет њу, суву, танку, слабу Сукња се упреда око њених ногу као окачена на два коца, а кичма јој се већ савила. У мраку она трља своје ситне кости на бедрима. Зашто нема снаге на овим меким истегнутим жилама Момци су крај ње од вајкада пролазили без осмеха! Нико њу не поздрави жмиркањем влажних очију! Женско! женско! Она мисли на све друге тежачке цуре у кодима кључа крв и из чије коже избија пара, па се љаште од зноја. Никад је није дотакла мушка рука! А од ње долази снага!

Петар се мршти на њу као на терет који не сме спустити. Шта она уме» — мисли Петар и корача по усијаним плочама преко поља. Да кува и да шијег

Таква жена је луксуз за тежачку кућу. Под тежачким кровом не налази се кућа, већ само легало. У тежачкој кући се кува и шије узгред, на брзу руку, између два зноја.

Зато Петар мисли да би Јакица била најбоља за њега. Никако се није могао решити да јој каже. Шта ће она са оно двоје старих» Коме ће их оставитиг Браћа.су по свету. Он је знао да нико ништа не шаље

ЕАУ