Naša književnost

— 5 Б

1 Наша књижевност

__ Ма лако је вама, шјор-Шиме! Ви сједите овдје и само примате новце! Не знадете ви за трошкове и царине...

_—_ Ма воли би га ја возит за Трст како при рата! — прекиде га Шиме. — Ма триба ми потрошит пуно! Имам дуплу штету! Нима ми ко надгледат работу овди...

И шјор-Шиме надугачко објашњава, колике су му муке да подигне квалитет вина: -

— Ма нејте га наћ овакега по свеј Далмацији. Чека сам вам га показат најзад, за засладит... Дај, Петре, отвори!... Нећете се двоумит! Ни.му ни шампањ раван!

Петар брзо узима малу бургију, наслони је на данце бачве и буши дрво. Све очи чекају и у тишини што је нагло настала чује се шкрип бургије у дрвету и кад је Петар тргне, танак жућкаст светао млаз почне да шиба из дрвета и сви подмећу чаше. Петар брзо воском запуши рупу. |

Све се очи упере у чаше, а шјор-Шиме се смешка и гледа у своје госте-купце. Жмиркање и светљуцање очију прати беле бисерасте варнице у чашама, па опет почне мљацкање усана под брковима и облизивање.

Затим ценкање траје дуго. М опет исте приче и бескрајни разговори. Сви се ови поседници, трговци, продавци и купци, кафеџије и дућанџије, жале на своје муке. Није лако бити богат!

Мирис вина гуши конобу и кисели воњ трулих дасака хвата за очи, а Петар, наслоњен на бачву, утонуо у мраку, као да придржава на леђима терет свих тих трговачких мука, и мисли: како је пијаца исто тако тврда као и ледина и да је машкин не може разбити. Каква ли је чудна и силна та гвоздена мрежа цена и новца! И док она трошна и топла земља, подупрта каменом и сунцем, одржава мрежу лозе у пољу __ каква ли то сила, хладна као очи и шаке ових трговаца, одржава мрежу пијаце» ИМ учини му се, као да назире негде у магли, као да гледа поље под сивим прашком свитања, као да разуме. како одржава мрежу лоза у пољу, исто тако тежак на својим леђима и мишицама носи ту невидљиву тврду мрежу пијаце и новца.

И увек о томе мисли Петар, кад корача под сунцем усред врелог поља. Засипа га јара усијане земље и врелина тешких мисли, а у ушима му звоне речи шјор-Шиметове:

— Тешко је бит богат! Ча је вама тежацима још од потрибег Дви шаке и цили свит је ваш! Не знате ви ча је то имат на врату и вас, а поље, и вино, и пијацу, и власт, и законе, и купце и порезу, и државу! Ви се само мучите опет и украст мало од мене! А јаг Ви кукате ча вам ја вазмем! А колико је мен кукатг Ви бринете слагат само мене! А ја» Тешко је бит богат!...

Тежаци ћуте, а шјор-Шиме се смеје широким устима:

— На арији сте цили дан, па слатко јите, а мени јиће не прија, ча се много секирам!