Naša književnost

Под знојем.

узбуђењу. — Они су покрили цили свит!... Звечи гвожђе на њима и свак држи сабљу.. а ноћу пивају.. 5: — А одакле суг — пита Јере. · — С неба... Живу на облацима и спуштају се у свитање... Ноћу пивају и битке воде... Крв просипају... Газе све ча најду!... Грих и невољу,... зло и неправду... Морам поћ како при!... Послушај како гре сила!... Е

И он заћута. Тишина се разли пољем. Чује се само како Ловро жваће и како Андрија шишти свом снагом кроз разјапљена уста, Толе је зажмурео, спустио обрве и стегао њима крупну бору на челу, па слуша неку тајанствену звеку. Преко лица му прелази поткожно прамење грозничавог руменила и узбуђења. Тренутак затим Толе опет изнемоглим гласом наставља причу о своме виђењу, мршти се уздише, шапуће, зацичи — а уморне болесне речи прелазе преко поља, по ка: мену, као нестрпљиви црви кад немоћну увијају меко измрцварено тело по оштринама вреле земље и траже зашта ће се прихватити па се беспомоћно трзају натраг и грче се у поновни напор. И тако стално... У глухом летњем дану шуште Толетове речи и сијају му бистре сузе у закрвављеним очима.

Петар се спустио крај њих уза зид, машио се за канту с водом. Ловро му пружа крњу плехану шољу и додаје му бутељу с вином:

— Налиј, вели му тромо и наставља да жваће и да гута.

Петар направи беванде од воде и мало вина и завуче нос у шољу да се напије. Удари га у лице мирис козјег лоја, он повуче снажно, али беванда од скоро сасвим загрејане воде на сунцу, испуни му уста бљутавом топлом киселином. Он је ипак испи до краја, па пљуну. Киселина му ипак растопи лепљиву пљувачку у устима, која се као смола хватала за зубе и непце због умора. Треба копати већ осећа скуваним на сунцу! Љута киселина дра се истеже неколико пута, па се наслони на ЗИД.

Ловре се напи топле беван

до мрака. А тело се жи мускуле и Петар

де, испружи се — и наста тишина, Јере је с времена на време зевао, Андрија је спавао са испупченим грудима, Петар је гледао у земљу, а Толе, са мртвим осмехом, разапетим преко модрих усана од увета до увета, упирао је очи пут гребења и оштро с времена на време спуштао крваве капке преко бистрих суза.

Преко њих се тихо таласао врели ваздух и као усијани прах за-

сипао бриге, мисли, умор, црне оштро усечене боре и тупе стиснуте осмехе на жутим и мрким лицима.

Шјор-Шајан је лагано примицао сво неном капуту и широким изгужваним хлачама, под огромним плавим сунцобраном,. На великој глави, ошишаној до коже, беле се на сунцу, на кратком врату, око ушију, на вилицама и образима, забрекле населине меса, а ситне очи, без боје као у воду потопљене, колутају под

избуљеним капцима. На грудима, раменима, боковима, трбуху и бутинама љуљка се угојено меко месо,

је огромно тело у белом плат-

САДУ зри ауче. дане Боља. воља на при а а у

Пн 455, ЈЕ

ал

ОМ

ки

да

; ма

КУ

За

АНА

Нице

Н.

пау

у а

ла

пене

ЈЕ