Naša književnost

Младићи 81:

будаком и да до појаса голи корачате кад снег пада, и да обарате дрвеће, и шта ти све ја знам, ... — онда је доиста врло тешко рећи да је све то истина, већ да се за све то време... У то доба је чудно било да се пева при маршу...

Једне вечери... Имали су свој логор код Шаторуг, у долини јако кривудаве реке, зарасле у оштру трску, да се није могла прећи на више километара, пошто је једини мали мост био бачен у ваздух у јуну четрдесете, један смешно мали мост, и то у тренутку кад је непријатељ прешао Лоару без сметње. Било је то на два корака од демаркационе линије. Једне ноћи чуло се пуцање. Сусед Гијов поскочи у њиховој бараци, — лежало се на лежиштима на спрату — и окрену се према њему:

„Јеси ли чуо“

Чуло се штектање паса Фелджандармерије, вероватно су ловили човека с оне стране воде, у баровитим пределима. М други гласови су почели да питају из мрака:

„Шта је тог Не може да се спава...

Затим је настала тишина; пси издалека залајаше и Гиј је дуго прислушкивао у мраку.

Ујутру кад су до појаса голи, у зеленим кратким панталонама, с береима нахеро, певајући старе француске песме, марширали према врху шуме где су започели сечу дрва, сусрели су се са жандармима са оближње станице, у мрко-сивим униформама; спроводили су бледог човека, везаног за једног од њих за руку. Био је то млад човек, који. је посртао од умора, са другом руком у повезу око врата, и крв је пробијала кроз завој. Другари су заћутали, посматрали. При пролазу, Гиј препознаде Жерара. Повикао је. Жерар... Жерар рањен, испијен, измучен... Нису пустили да му се приближи. Жандарми су одбили сваки покушај разговора. На Жераровом лицу видео се неки чудан осмех, као издалека. Изгледало је као да није познао Гија. Уосталом, и он сам, сагледан изблиза, мање је личио на себе: недостајало му је оно нешто неодређено да би се извесно могло рећи да је то баш Жерар. Међутим је то ипак био Жерар. Њега су Швабе, као пернату дивљач гонили ове ноћи, а сад су га жандарми, француски жандарми спроводили ... Бегунац, да, да, баш бегунац... Барске птице су крештале над плитким водама.

Гиј неће више никада видети Жерара. Понекад се само питао да ли-није био играчка неке свирепе илузије: да ли је збиља оно био Жерар> Завлачио је руку под кошуљу и опипавао ожиљак од некадашње опекотине: као да је хтео да се увери у стварност овог живота, његовог континуитета... Да ли је оно стварно био Жерар2

У П... све се догађало врло тихо. Јуна четрдесете, када су објавили долазак Немаца, Елизе је појурио према гробљу. Отприлике једна