Naša književnost

82 Наша књижевност

чета добро обучених људи, сасвим свежих, били су сушта противност бегунцима који су пре њих прошли. Људи су дрхтали. Елизе је слегао раменима. Баш су глупи... Пожелео је да војници станују у П... Али су они били само у пролазу, силазећи према Валансу, пошто је глав-

нина марширала доле; главним друмом. Авантуре овога пута није још било.

Такво ти је то место... чак га ни Немци не хтедоше за гарнизон ... Елизе им је био захвалан што су му уплашили земљаке. Тако им се бар осветио. Ухватио је у лету цигарете што су му их војници бацили. После овога могло се и поверовати да ће се ствари променити... Треба стим рачунати... П... је био најочајнији крај у Француској. Ништа се ту није догађало, али савршено ништа. Све је остало као и у прошлости. М то тако и толико да је, на пример, требало преврнути и небо и земљу да се нађе претседник општине који ће заменити старог. Међу нама буди речено, нови није ништа био бољи. Људи су ћутали, али су ипак сви мислили. Лепе плакате из Вишија лепили

су сувише високо, да их нико не може видети. Или су их окретали наопачке.

Ах, кад би Елизе могао... Сав је био у узбуђењу због нових идеја, гутао је новине, слушао радио, који је његов олац, разјарен, стално прекидао... Глупи старац... У другом неком месту могло би се ступити у неки од ових покрета где млад човек, врло брзо, може да пожели бог те пита какав положај. Али у П. 1! људи су му се потсмевали. Он им је тада претио. Смејали су се. Па, ипак, ипак... кад је жандармерија примила против гостионичара неку доставу због црне берзе, жандарми су се врло неугодно осећали. Али су повели поступак. Човек који их је чашћавао!

Све је то само погоршало самоћу Елизеа у П... Мрзео је дечаке својих година, бежао је од девојака. Стално подгризан својим сновима, излазио је међу људе само колико да им у лице добаци изазивачке речи, тврђења покрађена из новина, због чега су га сви од срца замрзели. Често кад би га опазили по брежуљцима, чобани би се бацали каменом за њим, или би натуткавали своје псе на њега.

Само још код дрвосеча као да је могао да буде примљен. Многи од њих су били избеглице из Лорена, слабо дружељубиви, чије се ћутање слагало са његовом природом. Гледао их је како раде. Гледати друге како раде, то му је била најомиљенија забава. Замишљао је да управља тим снажним момцима, који су засукивали рукаве кад треба да обарају дрвета. Сем тога, између себе су говорили језиком који је помало звучао немачки. Било је такође два или три Талијана међу дрвосечама; и то му је помало било као нека окупаторска сила. Иако су то у ствари били избеглице, који су служили у француској војсци, као онај Мартини, на пример, чудан риђи човек, са комади“ ћем жуто-зелене вежене тканине уместо шала,

ара -А падања