Naša književnost

Младићи 85

вали Енглезима на реч, њиховом радиу, па су се докопали оружја, верујући да ће то трајати пет или шест недеља. За ове је, више него за остале, зима била тешка. А оно највише ·-подривало морал што још није било пуног међусобног споразума: постојале су различите организације, разне врсте шефова и шефића који су полагали право да буду независни, а било је и суревњивости због оружја... било је и одбегавања.

Али они који су остајали, знајући шта раде, као Гиј или Марсел, никад нису сметали с ума да ће жртва на коју су пристали трајати дуго... Ммали су времена да се упознају, да говоре један с другим, да науче да се поштују. Марсел је причао Гију доживљаје из затвора. А овоме је ту једино сметало код његовог сабеседника што је стално уплитао политику.

„Зашто мешати политику у све тог“ говорио му је.

Код Марсела је то изазивало као неку нервозу у раменима. Речник им још није био потпуно исти.

Што се тиче Елизеа, тај се није бојао политике. И водио би он политику за Републику, или за Пруског краља, само кад би му дали да говори, кад би му пљескали ... Али у П... Замислите у П..., не вреди ништа ни покушавати у том проклетом крају.

Али ипак се не може рећи да се ту ништа није догађало. Од извесног времена су почели да се врше неки потајни састанци. Па неки људи у пролазу. И лица која нико раније није видео. Туђинци настањени у малој кућици изнад гробља, Јевреји, како се причало. Много је младих ишчезло. Једнога дана Елизе је изјавио да не може да схвати тај страх од одласка у Немачку, па то још увек мера бити да је веселије неголи остати у П..., на шта га је онај дрвосеча Талијан са шалом од везене тканине ваљано измлатио. Па шта чека тај Елизе, што не одлази у Немачку кад га мучиг Свакако, свакако, несрећа је у овоме: било за Енглезе или за Швабе, није он волео да се диже рано, ни да се мучи, да ради.

У суседству се баш била настанила једна „маки“ група. У празној кући чика Рапена, у правцу С... На маломе путу, које се више не употребљава, испод куле, Једна дивна~маки“ група. Не као она мала, где су Гиј и Марсел. Скоро легална „маки“ група. Говорило се да је то Маршалова омладина, али уз намигивање. Старешине су одлазиле у салаше по храну, плаћали је скупо. Међу њима био је и један сликар, који им је велику трпезарију декорисао фрескама. Имали су чак и металне флаше са компримираним гасом за кување. То је била група која још није учествсвала у акцији. Није ништа ту недостајало Чак и оружје, којим се још не служе... Трајало је то тако три или четири месеца. У П... Младићи су између себе само о томе и говорили. Причало се да везе те групе иду чак до Префектуре. Показивали су један другом висока младића, са наочарима и голим коленима: био