Naša književnost

О НЕКИМ ПРОБЛЕМИМА СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА

Питање књижевног језика код нас данас је у највишој. мери актуелно. Извесни проблеми српског књижевног језика тражили су своје решење још пре овог рата. Српски књижевни језик прешао је релативно дуг пут развитка, у складу с условима под којима се налазио српски народ и његова култура. Још одавно је било време да се учини осврт на пређени пут, да се прегледа резултат, да се изведу закључци. Од Вука Караџића, од времена када је фромиран савремени српски књижевни језик, извршене су у њему знатне промене. То је сасвим прироно. Књижевни језик, као и друге гране културне делатности, увек одражава економски, социјални, политички развитак народа и са своје стране такође врши утицај на тај развитак. А српски народ имао је у деветнаестом и двадесетом веку, до другог светског рата, бурну историју, пуну разноврсних догађаја, која је на нарочит начин нашла свој израз и у књижевном језику.

Ослободилачка борба народа Југославије против фашизма унела је такође знатне промене у језике југословенских народа, па према томе и у српски језик. Народно-ослободилачка борба унела је свежу струју у културу југословенских народа. Борба је препородила народе Југославије, у многоме изменила њихову психологију, поглед на свет, на односе међу људима, проширила њихове видике. То није могло проћи без последица и по сам језик, који је такође почео одражавати херојску борбу југословенских народа против страних завојевача. У језику су се појавили нови елементи, којих раније у њему није било. Многе речи у њему потпуно су нове, а, неке су добиле ново значење, које често допуњује старо, а понекад га из основа мења. На пример, реч „партизан“ употребљавала се некад у смислу затрованог и ускогрудог присталице какве партије. Друго значење, уколико је постојало, било је потиснуто у позадину. Као што сви знају, од оног првог, старог значења данас код нас нема ни трага. Ако човек случајно у каквом старом тексту нађе ту реч употребљену у старом значењу. онда му је то значење не само потпуно туђе, него и скоро неразумљиво. Ми смо реч „партизан“, у значењу које се данас употребљава, примили од Руса. Али рекао бих да смо 10] придали још шире значење него што га има у руском језику. Наш народ унео је у ту реч сву своју љубав