Naša književnost

92 Наша књижевност

према борцима за ослобођење. Она је у суштини по значењу равна појмовима: народ, борба за слободу, нова држава, нова правда. Главна новина коју је донео период народно-ослободилачке борбе спада у лексичку област, и реч „партизан“, разуме се, није усамљена. Али тај период донео је и друге измене, које су, поред осталог, у вези с проширењем базе књижевног језика, јер је та база била раније сужена. Али о томе — мало касније.

После победе над фашизмом наши народи ушли су у нову епоху развитка. Ушла је у нову епоху развитка и култура југословенских народа, па и њихови језици. Наши народи стављени су у нове услове економског, политичког и културног живота. Економски и културни живот наших народа изобилује богатством нових облика и појава. У свим народним републикама развија се с невиђеним темпом привреден и културни живот народа, упркос свим могућим послератним тешкоћама. На новој бази развија се индустрија и пољопривреда, а наци“ онална култура појединих народа Југославије тек сада је добила потребне предуслове за истински развитак и полет. Ове чињенице морале су утицати и непрестано утичу и на српски књижевни језик. Овоме треба додати тесне и братске везе наше земље са Совјетским Савезом, које такође налазе одјека у нашем културном животу. У погледу језика обнавља се утицај који је на наш језик некада вршио руски језик, али тај се утицај врши на нов начин и има друкчији карактер него пре.

Све ове чињенице намећу нам потребу да се озбиљно заинтересујемо проблемом књижевног језика. Ми треба да се осврнемо на историски пут који је српски књижевни језик прешао од времена Вука Караџића до данас, да узмемо у обзир данашњи моменат, који је необично важан, и да приступимо решавању основних проблема књижевног језика. Живот у нашој младој демократској републици развијаће се све брже, и језик не сме заостајати за тим развитком. Српски књижевни језик (као у осталом и сви југословенски језици) мора за: довољити све потребе и захтеве које му поставља развитак наше земље у области економике, науке, технике, у области опште културе.

Једно од основних и најважнијих питања нашег књижевног језика јесте питање норме. Данас се на сваком кораку поставља питање правилности и неправилности у језику. Треба јасно одредити мерила по. моћу којих се може утврдити правилност изговора, акцента, облика, синтаксе, значења појединих речи. Свако хоће да зна шта је правилно а шта неправилно у језику и на шта се човек може ослонити при одређивању језичне правилности.

Творац савременог српског књижевног језика јесте Вук Караџић. Он је српском књижевном језику ударио чврсте темеље. Насупрот сла: веносрпском језику, који је до њега владао у књижевности и који је претстављао несистематску мешавину црквенословенског, руског и српског језика, он је за основицу књижевног језика узео говор широких народних маса, језик српских сељака, „говедарски“ језик, — како су