Naša književnost

Песнички лик Максима Горког 171

ски глиб и уралски песак од племенитих ковина и драгога камења, огледати будући, лепши и бољи живот људи, ослобођених од сопственога зла. У томе је то што вечито трепери у његовом делу, та песничка, романтична нота, и када објективише своја опажања и доживљаје и када резонира. Сви Горкови јунаци, као један блок, израсли из природе, која им је и тле и полеђина, у непрекидној присној вези са њоме, сви они претстављају једну природну, голему снагу, само више снагу будућности, јер садашњост, почетак двадесетог века, паралише их, спутава, или, расипа их, растројава. Та је снага као забасала у онакав живот, тек тражи излаз према светлости. — ...треба организовати такав облик живота да се у њему свако добро постави и да нико не смета другоме, ... — каже Горки и тиме, најзад изражава смисао, опсег и досег, човековој слободи.

Књижевна и уметничка критика и наука упоредне књижевности, уопште, није још успела да установи, да исклеше, утврди, песнички лик Максима Горког. И совјетска наука, још увек, тако рећи, само тек сређује материјал о тој свемоћној, чудној, тако једноставној а у исти час тако сложеној личности; 0 њеном, стално бодром и покретном животу, упркос свим многим санаторијским, избегличким мировањима, о њеној неуморној, многостраној активности. Али, већина великих стваралаца не могу се сврстати у категорије обичних прерађивача. Да ли је, уопште, толико важно установити размере, по којима је састављен Горков духовни склоп, колико је у њему и у његовом делу романтике, колико реализма, а колико класичног рационализмаг И, којим делом припада прошлости а којим будућности, којим завршава једно раздобље а којим отвара новог Све је то, мање више, ташт и непотребан посао. Главно је да је цео уметнички, књижевнички и научнички свет већ одавно осигурао Максиму Горкоме место на Парнасу хиљадувековне поезије, међу највећим њеним корифејима, и, још више, да га је читаво радно човечанство унело у своју душу као свога песника, пророка и вођу. Називају га оснивачем новога правца у књижевности, нове школе, новога стила, социјалистичког реализма, а називају га јоги и првим пролетерским песником, првим песником онога пролетеријата који данас ствара ново друштво, нови тип човека, нову културу, нову историјску епоху, све по печату свога класнога образа. Али ја бих га, ипак назвао, просто, великим песником човечанства, од јуче, од данас, од сутра, до у недогледну будућност. Јер Максим Горки је био и остаје песник и стваралац, покретач живота, истинског, пуног живота Он је имао свој поглед на свет, стварао је људе у својим делима, разуме се, онако како је, уопште, све гледао и осећао, али у својим пројекцијама ништа није намерно удешавао и преудешавао. То је, уопште, био човек, духовно и морално веома здрав, одређен, уредан, непосредан и чист. Мако је боловао целога века, већ у раној младости је давао утисак избраника преране смрти, иако је баш у својим критичним годинама живео скроз нехигијенски и, без престанка, интен-