Naša književnost

192 Наша књижевност

Муцајући још помало с времена на време, али престајући да муца чим нешто с уверењем излаже, он ми је рекао да се у нашем родном месту радништво увелико диже, и да се очекују ствари које ће ме изненадити. Упитао ме је да ли бих могао да му дам неку литературу, али литературу која не делује само на свест него и на осећања, литературу која"развија борбену вољу. Скупљао сам му нешто социјалне литературе која је тада код нас излазила, али сам се онда сетио да би једна књига била најподеснија. Но „Мати“ од Горкога Сила је тада реткост код нас, издана је још много раније, и поред реткости била је полулегална. Морао сам да од разних пријатеља набавим неколико примерака једног хрватског издања изишлог у Америци.

Друг из детињства је отишао, одневши књиге.

Остао сам помало замишљен. Изненадио ме је овај друг из детињства, који је од оног понижаваног, застрашено-стидљивог дечака постао сасвим други човек. Мислио сам на своје родно место, у коме сам провео младост и у својим апстрактно усмереним тражењима социјалне правде нисам видео ону стварну снагу која може да је извојује. Та стварна снага није била видна, била је умртвљена, утучена, и ја сам у својој младости осећао своје родно место као неку гробницу. Тек када сам у мају 1932, после деветомесечног истражног затвора због једне антологије напредних песама, стекавши јаснија сазнања управо у 38творима, при излазу из суда нашао на улици велику масу света која је, упркос гоњењу полиције, манифестовала за деветорицу песника из разних крајева земље који су били у затвору због песама, видео сам да у мртвилу мога родног места има нешто ново, нешто што наговештава живот.

Сада сам чуо неодређене вести да је у моме родном месту избио штрајк. У новинама о томе није стајало ништа, јер је полициска цензура брисала сваку реч о томе, а новине су писале о путовању принца од Велса. Нашао сам повода да одем у своје родно место. У возу сам чуо разговор четворице жандарма који су путовали у исто место, и међусобно се жалили како су у тешкој ситуацији, јер су штрајкаши толико упорни да просто треба пуцати у њих.

У рано јутро воз је пролазио крај вашаришта, на коме сам видео окупљено огромно мноштво људи и жена, шарено узбуђено мноштво, које је личило на војнички логор. Око њих су се врзмали полицајци и жандарми на коњима. Стигавши у град, сазнао сам да се у штрајку налази шест хиљада индустриских и пољопривредних радника, с којима се солидарисао и један део занатлијских помоћника, а којима је указивао помоћ у храни и један део малограђанства. Град је имао непуних тридесет хиљада становника.

До штрајкаша није било лако доћи, јер су полицајци и жандарми мотрили свугде око вашаришта-логора. Но успео сам да се нађем с другом коме сам дао књиге. Био је страшно уморан, изгледао је као да ће се физички сломити, али су му бледе очи на пепељавом лицу