Naša književnost

ПЕСНИЧКИ ЛИК МАКСИМА ГОРКОГ

Данас, и ових неколико дана, славиће се, у читавом цивилизованом свету, десета годишњица смрти Максима Горког. Та прослава биће, дакле, ошшта, свуда, и у појединостима, мање више, слична и подједнака; потсећаће и на досада одржаване прославе оних неколиких, сасвим изузетних генија-песника, као што су Данте, Шекспир, Сервантес, Гете и Толстој, чија је генијалност призната и усвојена од свих народа и језика, углавном зато што су били способни да своју личну и националну субјективност човечански објективишу, Али ова данашња, посвудашња, општа, прослава Максима Горког,. имаће нарочито обележје, она ће бити јединствена и првенствена у својој врсти. (Она ће бити то не само из разлога што ово није само књижевна комеморација, празновање песничког генија чија је поезија припала 54: једничкој духовној ризници васколиког човечанства, нити ће она бити нарочита, јединствена и првенствена само зато што је ово уједно и празновање једног великог и доследног борца, првоборца за ослобођење раднога човечанства и за уздизање раднога човечанства у слободи. Ова је прослава Максима Горког зато нарочита, јединствена и првенствена што је она свуда, без обзира на државне границе, без обзира на племенске и језичне учаурености, свуда, од већине народа и језика, прихваћена као своја национална свечаност. У личности и у књижевноме делу Максима Горког морало се стећи много елемената да би се постигло то што се догодило. А, у његову случају, догодило се, по свему се чини, први пут у историји, да један, слабо је рећи националан, народан, већ, заправо, народски песник и књижевник, више народски од икојег његовог претходника, или, што би рекли људи доратнога грађанскога друштва, раснији од икојег расног, руског, песника и књижевника, да такав, „настојашчи руски человјек“ и песник заузме у срцу и у памети главнога, основнога и врховнога дела човечанства, на обема хемисферама, оно место које су дотле, по правилу, у срцима и у памети појединих племенских, језичних, верских или класних група заузимали искључиво респективни, генијални, такозвани национални песници. Национални као придев, као ознака, у овој вези није оштро одређен ни оивичен израз, Свакако, у овом књижевном и социјалном односу, он је еластичан, а појмовно и емотивно сложен, Према томе националан је, углавном, онај песник који се осећајно

а