Naša književnost

Песнички лик Максима Горког

и духовно поистоветио са својим народом, са својом групом, толико, да је у стању изразити осећање и појимање живота свога кслектива као своје сопствено; све што се у народу и с народом збива осетити и изразити као свој сопствени доживљај. А то на начин који је народу присан, чак и онда када је песник и језички и по сазнањима до извесне мере одмакао испред своје околине. Народ препознаје свога песника већ по унутрашњој ритмици саопштавања, по откуцају усхићених или протестних нагласака. Они, национални песници, обично, формулишући извесна историска стања у народу, тим формулацијама исто тако обухватају прошлост као што и указују на црту будућности. Они ле употребити и етнолошке и фолклорне, и, на изглед, и ефемерне, политичке и локалне мотиве и податке, али, својим даром одабирања и сугестивном снагом, они ће их дићи до општег, националног и људског значења. Што је даровитији и што је генијалнији један национални песник то ће, у већини случајева, бити приступачнији, разумљивији и синовима других народа, и у преводима на друге језике.

Али читање и слушање из радова страних националних књижевника има и дражи сличне оној коју пружа, вазда помало, загонетна, недокучна туђина, егзотика; ту, чешће но што се обично признаје, игра улогу и љубопитљивост не баш највишега соја, понеки пут ће и такозвани снобизам учинити своје. Једном речју, потребна ће бити нарочита адаптација, неко, што се вели, препевање, па да се дело туђег националног песника схвати и осети, одомаћи у машти и свести друге једне средине, другог једног народа. Онако, отприлике, као што је бивало са познатим путујућим мотивима који су кружили светом, континентима и народима, и метаморфозујући се етнички, скоро у свима народима и на свима језицима добијали облике домаћих митова, као, на пример, мотив Едипа-Наход Симеуна, и толики други. Напослетку, да би се једна народна средина занимала за творевине друге које националне књижевности и поезије, да би их разумела и усвојила, на то утичу и политички односи између средина о којима је реч, као и то да ли се њихове друштвене прилике подударају или не, колики је политички углед оне чији је аутор у питању, и тако даље

Сви ти повољни, потврдни и покретни елементи стекли су се у случају Максима Горког. Захваљујући стицању општих прилика и услова, овај савршени мајстор руске речи, овај, из дубине руске народне душе, рођени и надахнути, генијални песник и књижевни стваралац, постао је песник-пророк новоме човечанству. А као што то бива са таквим изузетним појавама, у тренуцима историских, друштвених и духовних преокрета, он се и користио тима преокретима, и нагонски и свесно, а и активно је суделовао у тим борбама и преокретима, на уобличавању новога раднога човечанства, на победи новога хуманистичког духа и нове екуменске етике. Последњи велики народни руски песник, у плејади која почиње са Пушкином, Максим Горки постаје уједпо и први велики народни песник слободних социјалистичких народних