Naša književnost

Мк

ме ак па в њ

"

ДИ Ма

Ме УДЕЛА "РИС У

де уу

и“

402 Наша књижевност

неколико поука: ретроспектива нам показује шта је трајно и пуно снаге а шта тек тренутно блесне и утрне. Она нам показује позитивни утицај велике културне прошлости на развитак наше уметности и разорне појаве и утицај декадентних праваца. Она нам показује колико је потребно боље упознати велику уметност властите прошлости и из ње црпсти. Додуше, велика уметност је заједничко добро свих народа, дела преко свих граница и припада целом човечанству. Али се само тамо уздиже на ниво општег значења где израста из властите стварности. Велике композиције нашег зидног сликарства — у добрим копијама бар — требало би учинити приступачним уметницима и јавности, То би требало да буде циљ и задатак једне велике изложбе нашег Уметничког музеја.

Али главно врело уметности није прошлост, ма колико традиција била велика, богата и указивала пут. Главно врело је живот, стварност, садашњица властитог народа. Истина је, уметност треба народу да донесе срећу, да га поучава, подиже, богати. А да би то могла, мора сама учити од народа, из његове фантазије, једноставности, блискости природи и снаге.

Наши народи нису безимени и самоникли. То су народи који су се, препорођени и са новим перспективама, пробили кроз сурове и пуне жртава борбе. Многи народи ћутали су и трпели. Други су се мање или више опирали. А наши народи су у овој борби против фашизма и за слободу нашли своју колективну душу и извршили дело, јединствено и које ствара историју. Није Југославија победила. Победила је једна нова Југославија, у којој су већ деловале револуционарне друштвене снаге. Без те нове свести, која је сада први пут омогућила право напионално јединство свих народа Југославије и прелаз на нови социјални пут, без тих нових људи, ова победа не би била могућа. Али та вова заједница тражи да на нови начин буде посматрана и схватана. Једна нова уметност, која узима у обзир насталу промену, мора да приказује нови живот.

Уметност је неопходна као хлеб. Она може бити помоћ у развијању одушевљења, самосвести и животне радости. Она може дело, које је још у постајању, под скелама и на огромним радним пољима, употпунити снагом поезије и боја. Али се она не сме задовољити спретношћу и спољњим успесима. Она не сме дозволити да буде вођена празном формалистичком игром оне уметности, која приказује издвојеног, усамљеног човека, или пејзаж, који је само декорација. Дела без идеје, без одговорности, створена само ради њих самих, финесе уметности ради уметности, постала су нам туђа и далека. То је разлог што су масе рад“ ног народа, које су са толико интересовања и први пут ишле кроз Уметнички музеј, поред многих дела последње епохе пролазиле са чуђењем, равнодушношћу, па чак и одбијањем. =>

Неки уметници нису се сложили са избором који је учинио жири. Свакако, продуктивна критика је оправдана, корисна и пожељна, Не-

Ма =