Naša književnost

Песма отаџбине 413

Била је убеђена да је паметна. У друштву је увек говорила озбиљно и врло умно, и све је чинила да би је сматрали паметном, што јој је у свету и успевало. Али на њена мудровања он се само осмехивао и само јој је једном, кад га је непосредно напала, одговорио да је она лажна, извештачена жена.

__ Све на вама је извештачено. Свет вас је упропастио.

__ Хоћете да кажете да ме је покварио, наваљивала је на њега.

— Да, у основи вас је покварио, тако да вам већ то годи. Изгубили сте сваку меру за расуђивање и сваки смисао за истински живот.

И сам њен однос према њему био је у извесном погледу сасвим покварен. Јер, иако је покаткад и обузимала жеља за правом љубављу, шта више жеља за некаквим спасењем од његове стране, чешће ју је испуњавало оно што ју је гонило по свету и за што је сама знала да је обична путеност. А што ју је, као што је мислила, презирао, што је о њој имао тако слабо мишљење и што је чак сажаљевао, што је често могла разумети из његових речи, а нарочито још то, што је одбијао, — све је то њу још више гонило на не пријатељство према њему. Осећала је да неће моћи никада да му опрости што је одбио онда, кад му се можда није нудила, него кад га је, такорећи, у неком очајању молила за спас. Одбачена тако од њега, ударала је на све стране, те није било ништа необично што се она изродила у обожаватељицу Немаца, кад су они дошли у земљу. Исто тако није било ништа необично што је тек сада из ње избило непријатељство према њему.

Стари ботаничар Сивец никад се у животу није интересовао политиком, нити уопште оним што се збивало у свету. Сав живот је посветио само науци. Био је син словеначког народа, али је живео увек далеко од свега оног што се догађало и далеко од живота тога народа. У том свом заносу за науку, без икаквог узбуђивања, спријатељио се с Немцима и био уверен да су се вратила некадашња времена, у којима словеначки народ треба да буде повезан са немачком културом, као што је у своје време био повезан с њом преко Аустрије. Био је уверен да словеначки народ, као такав, нема никакве будућности, па се не може ни посветити науци. Повезан са великим немачким народом, моћи ће развијати своје способности. И тако, лепо се спријатељио са Швабама и мирно подносио кад су они доцније стали често посећивати Виду, нарочито кад су почели да се пењу по планинама. Разуме се да је био врло љут на партизане кад су се појавили у планинама и кад су се затворили за њега сви путеви тамо. У свом непознавању живота, он је био убеђен да су партизани обични разбојници и доиста је желео да их Швабе униште и тако му опет отворе пут к научном истраживању. И зато је био изнад свега разочаран, још више, тешко изненађен кад су тог дана Швабе рекле да Макс има веза са партизанима, да је и он сам партизан и да га траже. -