Naša književnost

76 · Наша књижевногт

Љубиша Јовановић, коме је по невољи дата улога Саруна Ленбаха, вије успео да покаже и изрази све што је носио у себи. Његова глумачка тежња, примећена од раније, да рељефно изваја лик текорећи из једног комада, овде је наишла на непремостиве тешкоће у комплексности Ленбаха, како га Крлежа види и даје. У жељи да пронађе основно и да то развије у доминантну црту карактера, у интерпретацији овог лика у коме се сусрећу“ и смењују господин и пропалица, у коме се испреплићу две мелодије, алкохолна и конренционелна, Љубиша Јовановић је, потпомогнут својом здравом природом и чистим металом свога гласа, успео да оживи једног упрошћеног, драстичног Ленбаха, у коме није било ни тргга од декадентног гардиског официра и витеза, који је — нако срозан на пијанца, коцкара и уцењивача, — у жевоту навикао на црвене чакшире, колсњску воду, помаду, покер и љубавне свантуре. Барун Ленбах Љубише Јовановића, с маском директора провинциског циркуса, све време је деловао као бивши човек, отпуштени робијаш, без оног трагичног осећања пропадања. које тог обореног човека нагони, и у људски најмизернијим сценама, на достојанствене кавалирске гестове џи декорстивну патетичност. Отуда ни само самоубиство

тај врховни израз његове тежње за конвенционално-господственим злжењем — није могло имати пуну боју угерљивог и истинитог психолошког завршетка.

Мадлен Петровна Љубинке Бобић, дата с јако наглашеним акцентима карикатуре и прекемагења, више је деловала као Српкиња која слаба говори руски, него као руска емигрантица која не зна српски. Извитоперена _к у држању, и у покрету, и у говору, више него што је то подношљиво у једној драми која тражи реалистичку игру, она је деловала, У својој јевтиној водвиљској занимљивости, потпуно празно и неумесно. -

Божидар Дрнић, у улози Мвана Крижовца, није успео да изрази ону сложену смесу конвенционалих, испразних и лажних тежњи, које чине основни психолошки чвор овог себичног, површног и коректног „одликаша“. Сувише једноставан и упрошћен (нарочито у односу на Лауру Саве Серове), конвенпионалан без задњих намера, резонер без тенденција, учтив н попустљив Сез сесичних мотива, Дрнићев Крижовец није се осетио као рутинирани мејстор конвенција и обмана, који рационално, по својој сопственој потреби, из дубоко себичних мотива, одређује изразе својих мисли и осећања, увек лажно џи с унапред постављеним планом, Многе његове тираде, које он декламира само зато што тиме хоће да постигне одређени ефект, даване до краја природно и уСедљиво, изгубиле су свој смисао (на пример: онај крази-напрелни трсктат о Сраку, који он говорни само зато да би Лауру убедио о јаловости сваког брака уопште!). =

Треба ка крају гећи да Крлежина драма „У агонији“ није дата у интегралном тексту. Скраћења су извршена с потребном мером осећања, и она су само допринела сажимању основних мотива драме.

- ЕЛИ ФАНЦИ