Naša književnost

80. = < | Наша књижевност

У навођењу „Ккеза од: Зете“. диригент Крешимир. Барановић уложио је максимум труда да из сложене“ пертитуре извуче све што би драму могло учинити јаснијом и приступачнијом УХУ слушаона, Захваљујући пре све њему, цео комад је добио пластичнијег израза како у оркестру и хору, тако

и у певачким партијама. Поред њега су и већина солиста (успешније музички _ него глумачки и дикцијски) са успехом савладали врло тежак задатак који. је наметала ова музичка драма. 5 87

Режија је углавном тежила за тим да истакне блештавост живота на кнежевом двору, свемоћност и племенитост владајућих лица — како у Жабљаку, тако ин у Млецима, МИмперијалистичке намере млетачког дужда вису ни биле наговештене исто као ни вазална покорност црногорског кнеза. Све је било сведено на интимни љубавни заплет са поентом на лепом декору, изгледу и сјају. У компликовану драматуршку“ структуру. требало је“ да режија донесе олакшања и јасноће; међутим, она је довела до још већих нејасноћа но што их сама драма има, тако да су се многе: за разумевање радње важне појединости изгубиле. Хорске скупине, спутане тешким певачким задацима, остајале су режиски неискоришћене, статичне и, нарочито у последњој слици, својом појавом на сцени недовољно: мотивисане.

Декор, сувише масиван, гломазан и наглашено симетричан (сцена у уметничкој галерији у Млецима са мистификаторским дејством распећа у средини; у Анђелијиној лођи: три жене кроз три прозора) костими, често претерано раскошни — све то учинило је ову претставу пом По нијоМ али не и уметничкијом. 5

СТАНА ЂУРИЋ-КЛАЈН