Naša književnost

214 - - Наша књижевност

дима цигарете од букова листа и новинске хартије, али пуну унутарње ватре и Ол Песте пуну про Једно етен не ријешености на све.

Борци су чекали.

У девет сати, тачно послије два сата бомбардовања, арти- | „љериска ватра нагло је престала, и тишина, оживјевши и не: пријатно полегавши по шуми, заглушила је борце и мало их узнемирила. Сад ће почети напад, сад ће се указати сиво-зелене „униформе, запраштаће „шарци . и с непријатним, кратким и снажБим експлозијама грунуће тромблони и мине малих бацача, а мети ће зазвиждати око ушију, по стаблима, по трулом лишћу, по стијенама. Сад ће... И очи боду пјешчар и падине око њега куда непријатељ може да дође, а рука пипа метке стављене у џењ ва брзину се припаљује још једна цигарета, поправља се појас на чакширама, шајкача се чвршће набија. Цијеви су окренуте према падини и пјешчару. | .

= Другови, само насипурно пуцати! Митраљез кратким рафалима! Да, само насигурно пуцати, јер метака нема довољно, метке треба штедити, јер нећеш их добити на требовање, можеш их само отети. Умири руку, умири срце, сад ће...

Али сиво-зелених униформи нема: пјешчар је пуст и тужан, жесно од полеглог строја планинска рјечица шуми скачући у пропањ нив стијене, у Мачковцу још се мрким димом пуше жуће. Негдје над главама запјевала је птица.

Зашто већ не долазер

С лијеве стране неко је нешто викнуо, и сви су се помакнулн н загледали оштрије у пјешчар који је спајао и одвајао шуму и село. Чула се вика и пуцњеви и ускоро је на чистину изнад села истрчала једна сељанка у бијелим рубинама и с бијелом марамом развезаних крајева, држећи нешто у наручју. Трчала Е кратким корацима, погнута предњим дијелом тијела, не окреЋћући се. Кад се дохватила пјешчара, пошла је ходом очито 8: морена, а онда је опет потрчала, потстакнута пуцњевима и опет успорила корак.

Борци су без даха пратили тај бијег од смрти. А жена тешко је ишла, и они су је у мислима пожуривали, вукли очима: још мало!, али она није могла да пожури, 'и борци су као своју муку осјетили њено цијеђење последњих снага и њен страх. Почела је да се рсврће, а онда је опет покушала да поспјеши ко-