Naša književnost

МУЗИЧКИ ПРЕГЛЕД СИМФОНИСКИ, СОЛИСТИЧКИ И КАМЕРНИ КОНЦЕРТИ

Алан Буш, познати енглески диригент, трудбеник на пољу музичког образовања напредних радничких кругова Енглеске, извео је концерт енглеске музике састављен из дела у целини први пут приказаних у Београду. у

Идући путем историског развоја енглеске уметничке музике, Буш је приказао неколико значајних дела од класичара ХУП века Х. Шерсла до последњих остварења из свога сопственог пера. ЏПерслова дела, у којима се кроз архаични карактер пробија веран одраз времена и блиставо сликање духа тог времена наметало је поучио поређење са савременим му мајсторима са континента, нарочито са Ј. С. Бахом. „Шест игара“ Х. Мјурила, заоденутих у класичну форму, имале су дражи рустичног карактера и непосредности, Едвард Елгар, данас најпопуларнији композитор у Енглеској и име које се поред Персла и Фредерика Делиуса, најчешће појављује као претставник енглеске музике у Европи, био је заступљен увертиром „Кокењ“. Са извесном драматиком џи неком врстом моторично- | сти која је неминовно везана за програмску подлогу ове врсте („Кокењ“ претставља бучни живот у велепраду), у. спретном вођењу деоница и тематској разради до снажне кулминације, са елементима вагнеровског третирања оркестра, Елгар је дао врло вешто написано дело, мада не и скроз оригинално. Савремни композитор Џон Ајрланд био је заступљен симфониским делом „Мај-Дан“, које, поред Елгарове композиције, даје пример

- илустративног и импресионистичког начина писања. На крају изведена Бу-

шова композиција „Резолуција, писана у духу експресионистичке модерне музике у периоду после првог светског рата, остављала је утисак хладно конструисаног дела, док је у „Совјетским темама“ Буш третирао материју у чију психолошку и услед тога и хармонску суштину није довољно ушао ла би њоме могао сигурно владати. Тако је та композиција остала у форми рапсодична, недовољно повезана и украшена ефектима који одударају од лепо постављене замисли. - |

Као диригент, Буш је показао солидно познавање свога заната, минуциозно залажење у проблеме интерпретације и осећање за стилску верност.

.

ж

Драгица Мартинис, чланица загребачке опере, приредила је вече посвећено једним делом концертним песмама, а другим оперским аријама. Д. Мартинис поседује изванредан гласовни материјал и солидну певачку културу. Одлична дикција, укусно фразирање и лепа боја гласа —- по-