Naša književnost

|

а 5 У 232 5 Е Наша књижевност

дима и њиховим друштвеним односима. Но, истовремено, та ексклузивна брига око спољњих сценских израза одвела га је понегде у неадекватно симболизирање (на пример: одлазак Горника, Кадивца и Матилде),

Идући за (редитељевом концепцијом, по којој је личности требало. обележити визуелним ефектима, у првом. реду гестом џи покретом,

глумци су скоро.одреда давали занимљиве И ефектне типове, чије су се.

особине испољавалде директно у акцији, али су врло мало пажње посветили пенхолошком нијансирању текста. Тако је, на пример, скоро без икаквог ефекта остајала она фраза 0' словенској узајамности, коју непрестано понавља Мрмољевка (Н. Микулићка). -

Улогу“ дер Грозда, либералског политиканта, који сурово гази преко свих запрека, без икаквих моралних обзира, рељефно је извајао Миливоје Живановић. Дајући своју улогу робустног примитивца, који осећа своју снагу као неодољиву силу, са пуном мером реализма, Живановић је успео да оствари један целовит и упечатљив лик, који спада у његове најбоље глумачке креације. Његовог партнера у политичком дуелу, д-р Грудена, играо је Александар Златковић, без потребне еластичности либералског првака, марионетски крут у масци, покрету и тону. Ирена Јо-

вановић није нашла складну меру односа између једнолично форсиране _

дикције и кокетно-мазних геста и покрета једне интелигентне ни друштвено амбициозне даме. 5 О

Улогу Алексија пл. Горника, који је загонетна, мутна и недовршена жичност, интерпретирао је Страхиња Петровић, са пуно дара за безазлену н наивну комику џ истинског животног даха. Н0, и поред тога, личност је остала слабо разумљива, јер је тешко замислити Једног милионара и аутентичног племића, око кога се воде праве друштвене битке, како стоји незаинтересован, у потпуној немоћи да се отргне противречним утицајима околине, коју у потпуности прозире. Да можда Цанкар у пл. Горнику, као што се да наслутити и по његовом симболичном имену, није хтео да при каже аустриског племића, који је пасиван само зато што му жалосни политички дуели („подела народа у два табора!) конвенирају и што га то, у племићској беспослици, живо анимира2 · 5

Љубинта Јовановић, у улози револуционара Шчуке, дао је једноставну.и убедљиву интерпретацију. Анка Красојевић, која је с улогом Матилде првипут добила сложенији задатак, показала је своје лепе, нако још недовољно развијене могућности. Споредне карактерне улоге убедљиво су тумачили Рутић, Ђорђевић, Поповић, Илић и Борозан. Реља Ђурић, који У Чвим улогама само варира самога себе, упао је, у интерпретацији Кадивца, у плитку романтичарску театралност. |

ЕЛИ ФИНЦИ