Naša književnost

Коло на' Теразијама | 459.

'У' десно — дипломе“ А с висине, осипа се окно,“ 551

рудача се рони,

гвај, — лево! лево!

шта» Сребро витрине

кикотом звони,

с полице узлеће

и решетку густу још чешће пре летЕће.

Сад то није Је што шуми с улице, нит мараме мрке видике облаче.

Сплет безбројних кола кључа низ матице; заставе, пароле,

изнад људских река,

у сретање јутру раскриљене језде; петокраке жарке,

доба да означе,

зачуђеном небу засењују звезде.

И победна песма олујно вихори

над градом што пуца кб плод од једрине; издржати неће радост срце-брана.

Са Теразија ће 5

до свитања она.

разјапити широм бескрајне даљине, отворит' ко шкољке врата свачјег стана, руменим ће цела земља да зазори.

Заталасаће се наше плодне њиве (Колко срца куца под покровом њиним!), одјекнуће ехом планине сањиве

и на позив-звуке

срећу да изграде

замасима силним милионске руке путеве кб стреле простором пустиће, токове стихија у турбине слити, луковима лаки“ реке премостити,

и безбројне нове беле велеграде

кб вртове целом земљом засадиће.