Naša književnost

460

Наша књижевност

На том делу што ће вечност да пресретне, заснованом данас од мора до мора,

наћ' ће отац сина

на Сутјесци палог, о печалбарска жена друга посусталог,

а девојка с драгим

изнад рушевина

надјачаће крампом шумни хук мотора...

Не; опсена нису

те људске бујице,

нити су сна чудног вампираста варка! То оним што беху одувек тлачени, што улице,

куће

подизаше ове,

окови и ланци данас су збачени,

па јек палог гвожђа

у победе нове

на бојишта светла зове! зове! зове!

М. ЏАНИЋ-СУРЕП