Naša književnost

462 - . - · _ Наша књижевност

коњских ногу брзо би се напунили жутом водом. Из земље је избијала хладна влага, тешка од задаха труљења.

Све бржа, све огорченија митраљеска ватра овде је долазила отупљена, без снаге. Учестани, дугачки немачки рафали меко су се просипали на влажну тишину која се мочварно ширила из земље, свуд унаоколо. Тупе експлозије ручних бомби замирале су нагло – _- земља би их одједном усисала, и поново би надвладго једва чујни бат коњских ногу, које су пропадале у блату, иструлелог лишћа.

Кад су заобишли убијеног коња и поново изашли на пут, за_ стадоше да предахну, да се прикупе и да поправе товаре.

Чича Михаило иситни у стару, нагорелу лулу лист дувана, набијајући га већ пожутелим, скоро поцрнелим прстима, лако укреса труд који је код њега увек остајао сув, и задими.

— Богами, туку. Изненадили. Нека. Свака сила за времена. Тукли су тако и на Златибору, у Првој, тукли су тако и на Лиму —— Талијани — кад се мој батаљон — све Ужичани — пребацивао у Босну —= туку. већ три године, мислиш све живо изгибе — а нас све више! |

— Гадан напад. Као да су чврсто одлучили да се овога пута пробију, а команданта још нема! — упитно рече Јелена.

Она боље учврсти руксак са писаћом машином и опроба мали катанац сандука у коме је преношен радиоапарат. Писаћа машина, заплењена од четника у Власеници још зимус, била је тежа од радиоапарата — самар се увек кривио на једну страну. Јова, нови коњеводац, пре ни непун месец дана по казни пребачен у комору Трећег батаљона, увек је заборављао где је оставио камен којим су одржавали равнотежу на товару — и то баш кад се полазило.

— Шта је то с равнотежом код тебе, другарице Јелена!“ —

'сери се уобичајених речи МИванових, којима би је смешећи се по- |

здрављао пролазећи дуж колоне на краткотрајним застанцима, док би борци за тренутак легли по путу с кундацима пушака под главама, а пратиоци коморе и коњеводци брзо исправљали самаре на ознојеним коњима и јаче причвршћивали везе на товарима.

И заиста, Иван, од првог сусрета с њом, од како је, пре месец дана, дошао у бригаду, кадгод би је видео, као да је унапред знао __ затицао је како нешто петља око товара, како се осврће око себе тражећи погледом погодан камен, како попушта крајеве ко.

нопца којима је 60 везан Гај са радиоапаратом да би на 18

паљена