Naša književnost

Сусрети _ : = 463

начин пренела и изравнала тежину, како, заједно са неспретним, увек чупавим Јовом, не престајући да га грди, исправља самар.

Негде у дну његових веселих очију, иза дечачки намештене строгости, упркос њеним помало збуњеним али потпуно разлохним одговорима на то питање — светлуцао је и даље, упорно, чудни пламичак — осећала је од првог сусрета његов скривени, продорни сјај. У тренутцима кад је остајала сама са собом био је чак јачи, стварнији, него у сусретима с- Иваном.

Иван је одлазио, настављао је пут дуж колоне, заобилазећи нерастоварене коње, прескачући преко ногу бораца који су жудно увлачили димове из неједнаких, од немачких летака савијених цигарета — она се поново прихватала своје технике на дотрајалом дрвеном самару али — скоро потпуно отсутна. Коњ, још незалечене ране од самара, измицао је, нестрпљиво је копао ногом док је ћутећи размрсивала и поново везивала чворове.

Шта је то требала одговорити, шта то треба одговорити, шта треба питати тај чудни поглед!

„== Шта је то с твојом равнотежом, другарице Јелена!“

Остајала је замишљена и колона је кретада, марш се настављао. 745

Одговор се губио у шуму корака, у звецкању опреме, у кишама које би шибале колону, у хујању ветра који је надимао шаторска крила на леђима бораца, у топоту и дахтању преморених коња који су се пушили на врелом сунцу.

Знала је да је дуго био у Првој пролетерској бригади, комесар батаљона, и да је дошао из Друге дивизије са Дурмитора, у пратњи неколико курира који су ишли за Јелеч, у Врховни штаб. Већ првих дана формирања, непосредно пред почетак ових борби, тамо између Устиколине, Чајнича и Горажда, обишли су чланови политодјела све батаљоне. Он није доспео да види технику Трећег батаљона — курир му је донео хитан позив у штаб бригаде.

Видела га је тада, први пут, у одласку, већ на коњу, — није добро пребацио машинку и при сваком кораку коња тешка Маша ; машинка отскакала је и ударала га у леђа.

Али, одмах сутрадан, поново су се, на заиста НА начин, сусрели. 32%