Naša književnost
ср ред и еврима ов ава ПА (6 и ва
деда
ду ле мрље дефј цветне
ми
+» Р, ;
у мени — у бистру врелу, у мени — у срца луку! Велик сам ноћас сред постаје глуве: нрсИног6 бих јарошћу џина сваког ко би да отме
_и дигне на нас руку! 8
У полусвијетлу купеа сањиво друг ме гледа,
кроз маглу благу сан би да плови, доплови.
За тебе сам, је ли, незнани сапутник Ћутљиви,
не бјеше ријечи — сву ноћ су тукли точкови.
Можда су, путниче драги, и у теби пламсаји скрити,
и мис'о на љубљено небо, на друм у зори, и кућу над потоком>
· Чекамо воз да искрав са тутњем додахће из тмине, да пронесе далеке звијезде и мирис свјежи планине, и мирис свјежи планине.
Притисла ноћ, ноћ мрка тегобна — тежа од сна недоснулог,
_ тек писак локомотиве кроз ткиво њено прошиша.
Ноћас сам незнани путник кроз даждовну ноћ ту мрчавну. што љубав земљи и ријеч топлу нечујно крчми у себи негдје, негдје
у глувој постаји измеђ Београда и Ниша!..
у ~
ДУШАН КОСТИЋ -
и