Naša književnost

Ћ %

Сећање човечанства

сан је, јер се у води налазе крокодили. На крају, говори О кори: сности учења и о томе да је написано дело вечито као брегови: „Желео бих да те научим. да књиге заволиш више но своју

мајку. Желео бих да ти предочим лепоту писарског сталежа. Већа је но код ма ког другог занимања.“ ; ;

Од другог столећа нашег рачунања времена постаје једна нова врста књига, у облику кодекса. Та се књига састоји из појединих листова, наслаганих један преко другог и повезаних са стране. Од четвртог столећа пише се на животињској кожи, названој пергаментом, по поступку који је нарочито у Пергамену био развијен. Појављују се сјајно украшени, у злату, сафијанском црвенилу и кобалтовом плавилу обојени рукописи, цртани марљивим рукама научника и калуђера по писарницама средњевековних манастира. Као у доба Вавилона, тајну писања чувају калуђери.

У историји уметности са славом се помињу рукописи из Ремса, Тура, Сан Дениса и Сан Галена као најсјајнији. Међу лепе спомгнике спада и Мирослављево јеванђеље, које су око краја ХИП века исписали писари Григорије и Варсамелеон (Уметнички музеј у Београду). ј

Са идејама ренесанса и хуманизма расте и потреба за учењем и знањем. Заборављени и пожутели рукописи ваде се из гробнице времена да одразе слику и мисао антике, Грађански писари, учитељи по школама, бележници и кнежевски секретари, започињу такмичење са црквеним писарима манускрипта. Настаје потреба за стварањем књига по поступку удобнијем и бржем од онога који је владао у писарницама манастира и универзитета. Скупоцени рукописи и минијатуре, доступни једино високим и моћним личностима, морају се приближити новом грађанском сталежу. Епоха захтева нови пут у умножавању књига.

~: о: „Уметност штампања уистину је она уметност која хра-

ни све уметности. Она је она која минуле ствари одржава у сећању и ученим људима искива бесмртно име...“

Абрахам а Санта Клара, 1644—1709.

Покушаја механичког умножавања речи, текстова и знакова било је још у давној прошлости, Печатом и жигом из печене земље, руда и камена, у Вавилонији и Асирији, означавана је на материјалима врста и својина и оверавани су порекло и закони.

Прво механичко штампање текстова проведено је дрвеним таблицама, Из трешњевог, шљивовог или крушковог дрвета израђивани су блокови са испупчено изрезаним словима, превлачени црнилом и преношени на пажљиво раширену основу.