Naša književnost

Из појединих листова отисака са дрвених таблица састављене су блок-књиге, мањи тискописи, чије су поједине стране израђиване копирањем са заједничке дрвене таблице. Ва рапретшт — такозвана библија сиромаха — и Агз топепфш — вештина умирања — спадају у ту.врсту. То су књиге са сликама, са оскудним текстом, погодне за читање и у нужди разумљиве за широки круг неписмених. •

Свакако, жиг, отисци са печата и ксилографски производи само су претступњеви велике продуктивности штампе са покретним словима. По предању, старом већ столећима, сматра се 1440 за годину када је Јохан Гутенберг пронашао штампање покретним словима. Мако је пре и у доба Гугенберга у разним европским земљама, нарочито у Холандији, било тежњи са истим циљем, ипак је, бар за Европу, његово име остало везано за проналазак модерне књиге.

Отисака са дрвених таблица било је већ неколико векова раније у Кини. Најстарија књига штампана тим начином је „Сутра“ од Ванг-Шие, са ознаком 868 године, И кичица за туш кинеских песника и мудраца претворена је у тисак. Око године 1041, навод“ но, ковач Пи-Шинг заменио је дрвене таблице таблицама са преносним словима из печеног порцелана. Касније су слова ливена из слова. У Британском музеју у Лондону чувају се изреке Кунг-Цеа, отштампане преносним словима године 1324.

И хартију, услов за јевтину производњу књига, пронашао је Кинез Чај-Лунг у граничној сфери десетог и једанаестог века. Од тринаестог века, хартија долази у земље запада као нови матери“ јал за писање.

Зашто се кинески поступак вештине штампања преносним слевима није пробио, већ је утонуо у забораве Кинески штампар није имао да изреже 25 до 30 слова азбуке, већ 5 до 10 хиљада знакова. А у Кини још није било тако широког читалачког слоја, који би могао дозволити тако сложени начин производње, за који би се нашао смисао тек у великим издањима. И зато тај кинески поступак није пренет у Европу, већ је морао бити изнова пронађен.

Штампање и ливење слова претстављали су тајанствено занат ско стварање у првом веку проналаска. За савременике, били су нека врста алхемије и мађије. Али, убрзо, вештина штампања књига постала је опште оруђе просвећивања и пропаганде. Ако је хуменизам припомогао дивотним издањима античке поезије и науке, за покрет реформације од највећег значаја је било брзо објављивање полемичких списа на народном језику. „Пре проналаска штам пе, реформација би остала шизма. Штампа ју је учинила револу цијом.“ Тим речима Виктор Иго означио је Гутенберга као претечу и пионира сељачких и грађанских покрета против папства и феудализма. „