Naša književnost

258 Књижевност

Је ф5 се аче је уој5 Се аче је 5215 Се аш ез, угај

Меш! сепЕ тебе рпзоппјег5 Стпа сеп те рој аџез Џп пшНоп де #гауаШешт5

Мантеззе де [ешг готте _ доппе-Јјешг дез Рогсег аћотте Рап а Ггофа Рап5 а Гап Рат пе тапсте рјиз де таггоп5 дапз Ја гџе:=) Пол Елиар

.

Двоје смо у соби: ја и Лењин фотографија на белом зиду.

Јаче се

и чистије

> није причестити великим,

светим осећањем класе! (Владимир Мајаковски)

Јутрос је све јасно

до неба страсно јасног. Зрењанин је град

и ја му читам поеме. У пуној сали он седи крај друга из Обласног и после

скупа одлазе

да доврше План

на време. (Оскар Давичо)

Тај говор није више сликовит у обиљу и живописности метафора. Његова је лепота у сажетој мисли, у једноставним речима. 4

Те обичне, свакодневне речи, речи као: слобода, јутро, сан, жеђ и глад, речи као: друг, класа, улица, кестење, затвореници, Лењин, план, Зрењанин, човек и град, у стиховима Весне Парун ретко кад проговоре саме, без песничког украса, једноставном лепотом свога говора. Када се оне понекад зачују, када песникиња утиша говор метафора и пусти реч да сама зазвучи, њихов је звук опор и нескладан.

22) Кажем што видим, што знам, што је истина. Девет стотина хиљада заробљеника, пет стотина хиљада политичких затвореника, један милион радника... Господарице њиховог сна, подај им снагу

људи. Паризу је хладно, Париз је гладан, Париз не једе више кестење на улици.