Naša književnost

261

Хроника

Потражио сам ове стихове у збирци песама Весне Парун. Нисам их нашао. То ме свакако није зачудило. Али зачудило ме је да критичар који у чланку „О новој збирци пјесама Весне Парун“ говори о моралу Весне Парун, о њеној „личној етици“, не тражи своје примере међу сто двадесет и седам песама објављених у овој књизи, већ такве примере о њеном „особеном схватању наших дана“, „малограђанским предрасудама“ и „мазохизму, 0 „ономе смислу како то мисли Весна Парун“ итд. налази у једној песми коју Весна Парун није унела у своју збирку. Да ли тих примера у овој књизи нема2 (Ја их такође нисам нашао). Или то Мимица схвата критику на свој, особен начин

Покушајмо ипак да још једном расмотримо ту песму о „нози што свијетове мијења“. Зар Мимица не опажа да је тај „особени начин“ на који Весна Парун у овој песми „схваћа смисао наших дана“ у суштини ближи његовим схватањима, онако како их је изложио у овој критици, него правоме „интимитету“ саме Весне Парун> Критичар који је тако бучно и љутито разоткрио и осудио тај њен „интимитет“ свакако зна да Весна Парун интимно не мисли и не верује да треба „заковати све лађе“ и „оставити љубав нек нас чека“. Та мисао, коју не сусрећемо у другим њеним песмама, дошла је однекуд споља, она се овде осећа као нека врста принуде, којој је Весна Парун у једном тренутку покушала, истина нерадо, да се покори, јер је поверовала да тако треба да буде. Откуда у овој песми та мисао, која није њена» Ја сам уверен да Весна Парун не би ни дошла на помисао да треба заковати лађе и пустити љубав нек нас чека да није оне, како је Мимица зове, „конструктивне критике“, која јој о потреби да се „чврсто клеше“ и изгради „своју личну етику“ говори на један заиста „особен начин“, убеђујући је да се „нашем херојском времену даје читавог себе“ тек онда ако песник одбаци „личне и ситне“ теме о детињству и љубави, о жуборењу потока и сунцокретима, ако закује лађе и ветрове и пусти љубав нек чека, ако се, значи, одрекне себе, своје „интегралне личности“. Јер шта је друго песма „Са свјетиљком у руци“ него она иста „или-или“ алтернатива о „жуборењу потока“ и „току људског живота“, коју је у своме чланку Мимица поставио „у свој својој јасноћи“ > Љубав, спокојство, ветрови, лађе, жуборење потока, сунцокрети, све те „ситне и личне“ теме „не приличе времену нашега кова“, каже Весна Парун у тој песми. Она их се, истина, не одриче заувек, јер верује да наше време, односно критичари, само привремено то од ње траже. Како да је критичар увери да то од ње нико не тражи2 Говорећи јој да је мазохист> Или којим другим путем 2

Зоран МИШИЋ

нас ај 5

2 Х и :

а рећи

пне јај-је 5%

За

па Зуара