Naša književnost

306 Књижевност

·„ парне распре које хоће да нас приморају да се определимо за реализам или за апстракцију, да отстранимо људски лик у име анегдоте или чисти облик у име друштвеног прогреса, и које намеравају да нас осуде на. презир једних или анатему других, према томе како изаберемо. Сумњам да ће посетилац ове потресне изложбе бити расположен да се сложи с тим бесмисленим осудама, и да ће сматрати како мора прво да презре идеограме из Згошћа ако хоће да се диви Анђелу из Милешева, или обратно. Јер се овде Уметност, у својој потпуности, приказује онаква каква је — највиши израз нашег отцепљења од осталог дела Космоса — поносни споменик оног изгнанства које нас је створило људима, оног људског света, само људског, који градимо — као изразити сведок, чудесно разнолик, наше независности, нашег страха, наше срџбе, наше љубави, наше смерности, нашег поноса, наше слабости и оне трагичне величине која је везана за судбину безнадежних хероја.

ВЕРКОР

Пра СЕ И ПА ЉЕ пре та ее ИЕ ИИЕ ИМ