Naša književnost

ОИ ЛЕМО КИ БОЈЕ ЊЕ Д

СОВЈЕТСКИ ФИЛМ „ТРИ СУСРЕТА“

Полазећи од недијалектичког и неисториског тврђења неких совјетских теоретичара да је у Совјетском Савезу већ изграђено друштво у коме су нестале све унутрашње супротности, познати писци сценарија С. Јермолинска, Н. Пагадин и М. Блејман написали су сценарио за један филм који би требало да нас у то увери и путем уметничке истине. И заиста, у филму „Три сусрета“ нема никаквих сукоба карактера или мишљења, никаквих супротности, па ни дубљих несугласица које би имале своју основу у данашњем совјетском друштву.

Ми не бисмо имали ништа против тога да нам је, на основу оваквих смешних поставки, филм „Три сусрета“ сервиран као водвиљ, као шаљива филмска оперета, или у неком сличном лаком жанру у коме би сладуњаво идеализирани људи и њихови односи могли још којекако да нађу своја места. Коначно, ако већ хоћемо да се шалимо, зашто претседница колхоза (главна женска улога у филму) не би могла да буде приказана у стилу доларске принцезе, инжењер, градитељ високих пећи (једна од главних мушких улога У филму) у стилу барона-циганина, а магнетолог, испитивач северне светлости (друга главна мушка улога у филму) у стилу кнеза Данила из оперете „Весела удовица“. И зашто — пође ли се тим оперетским путем — цела филмска радња не би могла отворено да буде пласирана у некаквој имагинарној земљи без проблема, у којој се главни посао жетелаца састоји у певању, у којој инжењери праве компликоване пројекте сањајући, а авиони лете у јатима само да би летели, или да би људи кроз прозорче имали прилике да виде колико је велика и богата њихова земља — све баш онако како нам је то у овом филму приказано, али не у жанру вицкастог водвиља или шаљиве оперете, него као гобоже озбиљна слика совјетске стварности.

До које је мере постојала чврста намера да филм „Три сусрета“ послужи као озбиљан уметнички израз данашњег совјетског друштва, сведочи, пре свега, чињеница да је израда сценарија поверена тројици међу најбољим совјетским писцима филмских драма, да је режија дата у руке тројици најбољих совјетских редитеља (С. Јуткевићу, В. Пудовкину и А. Птушку) и да се у филму појављују глумачки прваци совјетске филмске драме, као Тамара Макарова, Борис Чирков и Н. Кручков. О томе сведочи и начин, или, тачније речено, уметнички по-

ступак који су ствараоци овог филма применили обрађујући филмску тему. Писцима сценарија, редитељима и глумцима филма „Три сусрета“ био је

очигледно постављен задатак да направе филм у коме ће доследно бити спро-

.

' Е | | |