Naša književnost

И ЕУ

Мај ~ Де орања с Ва Че а Б (= и ка МЕНЕ АЕ ПИР АЕ И Ре

554 у Књижевност

дина партија у Југославији, која је поставила македонско питање, за разлику од компартија Бугарске и Грчке, у оквиру којих земаља су се налазила остала два дела Македоније, не као српско, бугарско или грчко, већ као национално питање самог македонског народа. Управо у вези с таквим ставом, насупрот режимској денационализацији, неизбежно су били створени повољни субјективни услови за убрзање, не само стварања, већ и развитка савремене македонске поезије.

У самом свом почетку савремена македонска. поезија, и по својој садржини и по форми, сасвим је блиска, а у неким песмама и сасвим иста као народна поезија. Код једног таквог почетка и уз јако скромну индивидуалну књижевну традицију, то је било нужно и неизбежно. Али, заједно са појачаном активизацијом песничког рада, заједно са продубљивањем савремене македонске стварности и проширењем књижевне културе —- и код Рацина, и код Марковског, као и код Неделковског — а нарочито у њиховим радовима које су написали и објавили непосредно пред Други светски рат, налазимо елементе новијег, савременијег песничког погледа — како у погледу садржине, тако и у погледу форме. Још тада код тројице песника настаје криза проткана снажном тежњом да се ослободе једнообразне народне ритмике, тежећи ка једној актуелније обојеној тематици. По својој суштини ову кризу одређује њихова борба за савремени, књижевни македонски језик преко кога се једино може дати адекватан одраз и оквир савременог живота Македоније, који се много изменио у поређењу са животом опеваним у народној песми до Илиндена 1903 године.

Слично народној социјалној поезији, и песме, нарочито прве песме Рацина, Марковског и Неделковског, по својој тематици посвећене су народним ропским невољама и народној борби за ослобођење. У том погледу, највише је народна. поезија утицала на Марковског и Неделковског. У њиховим првим песмама ропске муке народа и његова ослободилачка борба изнете су скоро на исти начин као у народним песмама, само са најопштијим обележјима савремености. –

Заправо, ова обележја само наговештавају време у коме су писане саме песме, а у погледу времена самих ропских мука и борби, обадва песника следе однос народног песника из тог доба. На пример, Марковски, узимајући потпуно крај Делчеве смрти из народне песме, само проширује симболичке елементе,

и то са нијансама симболичке извештачености. У неким песмама

Неделковског, на пример, обраћање сина мајци — робињи, када јој саопштава своју одлуку да ступи у редове бораца за слободу, потпуно је слично таквим обраћањима у многим народним револуционарним и комитским песмама. Разлика између Марковског и Неделковског на тој линији састоји се у томе, што први успева да унесе нешто индивидуалније. и савременије у формирање стихова. Али, обадва песника, тек у својим касни-