Naša književnost

| |

м

ди таван мив

ден = нама.

| ј ј

Савремена македонска поезија | Е 555

. ' ~

јим песмама су пошли путем потпуног ослобођења од тесног оквира и ритмике народне поезије, путем разноврсности стиха и проширења тематског круга. Тако је Марковски, одмах после издавања своје прве збирке стихова „Народни бигори“ („Народни јади“), учинио смео заокрет ка социјалној савременој тематици, ка савременијем погледу према националне-ослободилачким појавама из прошлости и ка слободном римовању. Извесне успехе у том погледу постигао је још у својим предратним збиркама стихова: „Огин“ („Ватра“), „Лулкина песма“, „Чудна е Македонија“, и у песмама „Бије 12“ („Звони 12-сти час“) и „Илинден“. Овде Марковски прелази од малих лирских фрагмената на лирско-епске песме, уноси разноврсност у строфику, ствара лак, ритмично жив и звучан стих. Али је, у погледу социјалних елемената садржине и идејности у поезији ових збирки стихова и поема, он још увек далеко од искрено проживљене, идејносмишљене и емотивно-убедљиве садржине. Пре ће бити да се аутор ове поезије прилагођава социјалном у својој тематици, као нечему што је ушло у моду, не привезујући се уз то једним утврђеним и продубљеним погледом на свет, интимношту осећања. Због тога, у већини песама ових збирки и у стиховима ових поема може се наићи на тражену и грубо формулисану тенденциозност и веома често вештачки патос у осећању. При томе у многим песмама провлачи се и утицај бугарских песника: Ботева, Смирненског и Гео Милева, који се на извесним местима претвара у директно епигонство и копирање. Управо због тога, формални успеси у овој поезији више личе на занатско стихотворство, него на успехе у форми који су органски повезани са садржином и идејношћу.

Коле Неделковски у песмама своје друге збирке песама „Пеш по светот“ („Пешице по свету“), иако са очуваном у неким стиховима елегичном безазленошћу, која се осећала у неким песмама његове прве збирке песама „Молскавици“ („Севања“), прелази на разраду за њега карактеристичне теме о скиталаштву македонског изгнаника са родне груде, са јарко оцртаним савременим социјалним погледом и захвата теме повезане са догађајима који претходе фашистичкој окупацији Македоније и теме из првих дана саме окупације. И код њега се може наићи,

„макар и блеђе, на појаве епигонства у погледу појединих по-

зајмица речи из језичног реквизита неких -бугарских симболиста, али људска интимност и искрено проживљено песничко осећање дају јарко лично обележје већини новијих песама лесника, који социјалну садржину и идејност изражава као дубоко схваћену и судбоноскно осећану потребу. С друге стране, успени су и песникови напори на ослобођењу од раније снажног утицаја народне поезије.

Други је случај са Костом Рацином, како у погледу утицаја вародне поезије, тако и у погледу његовог прилаза савременој