Naša književnost

_ Ћутање мора - 143

Изузетак су чисто техничке публикације, као: уџбеници о преламању светлости или обрасци о прављењу цемента... Али од општих кул турних дела — ниједно, Ништа! | Е

Његов поглед прелете изнад моје главе, лепршајући и судара- · јући се о углове одаје, као залутала ноћна птица. Најзад, нашавши уточиште на најмање осветљеним полицама библиотеке — на онима где су стајали поређани Расин, Ронсар, Русо, његове се очи уста_ дише на њима и он настави, гласом пуним жестине и језе:

— Ништа, ништа и нико! 1 - % __И као да ми нисмо довољно схватили, као да нисмо тачно одмерили сву озбиљност опасности, он додаде:

— Не само ваши модерни! Не смо ваши Пегији, Прусти, ваша Бергсони ... Већ сви остали! Сви они тамо! Сви! Сви! Сви!

Његов поглед помете још једном, као метла, повезе књига који су се благо светлили у тами, као да је хтео за последњи пут, овога пута очајнички, да их помилује, %

— Они ће утрнути пламен потпуно! — узвикну он. = Европу неће више осветљавати ова светлост. 1

· И његов шупаљ и дубок глас завјиши се једним наглим и неочекиваним криком, чији последњи слог паде на само дно мога срца, вукући се по њему као траг изломљене и дрхтаве, жалопојке:

— Меџегтоге!) |

Тишина паде још једном. Још једном, али овога пута. колико тамнија и неиздржљивија! Заиста, за време претходних тишина, ко је су имале нешто од мирне површине вода, "осећао сам, као међ мно-, штвом морских животиња, како гмиже подморски живот скривених осећања, жеља и мисли, које се узајамно поричу и боре. Али за време ове, ах, ништа сем ужасног притиска ... Еђегов глас сломи најзад и ову тишину. Био је благ и несрећан:

— Имао сам једног пријатеља. То је био мој брат. Студирали смо заједно. Становали смо у истој соби у Штутгарту. Провели смо заједно три месеца у Нирнбергу. Ништа не бисмо радили један без другога: ја бих му свирао своју музику; он би ми читао своје песме. Био је осећајан и романтичан. Но и он ме напусти. Отишао је У Минхен да чита своје песме пред новим друговима. Он је тај који ми је непрестано писао да идем и да се придружим њима. Он је тај кога сам видео у Паризу, заједно с његовим пријатељима. Видео сам шта су од њега направили! 5

Он заврте полако главом, као да је тиме хтео да одбије неосноване оптужбе неког ислеђења.

— И баш је он био најбешњи! Мешао је гнев са смехом. Час ме је гледао са пламеном у зенама и викао: „То је отров! Треба истерати отров из животиње!“ Час ме је лупкао ло трбуху врхом кажипрста, говорећи: „Они се- страшно плаше сада. Ха, ха! Боје се за своје џепове и за своје трбухе, за своју индустрију и трговину!

1) Никад више! — На енглеском у оригиналу. — Нап. прев. 3+ -