Naša književnost

172 - — __________ — Књижевност

И у једној, и у другој земљи, она се свесно ограђивала од народа, _ истичући речју и делом свој Повлаген ПА у односу на народне масе“

Лењин је указао на повлашћени положај бирократије ЈЕ разним земљама овим речима: „Узмимо установу чиновништва, бирократије као посебног слоја лица који се специјализовао у управљању и који је Постављен у привилегисани положај према народу. Почевши од апсолутистичке Русије до културне, слободне и цивилизоване Енглеске свуда видимо ову установу која сачињава пужни "орган буржоаског друштва“.

Али том истоветношћу претставника бирократије равних земаља — у смислу ограђивања од народа и подређивања његових интереса властитим — за књижевника још није решено питање како да при-

каже домаће бирократе. У обради карактера и ситуаци ја књижевних

не би смео да пође само од општих, ма да битних обележја свих бирократија. За књижевника је свакако важно какво је држање његових лица у конкретној друштвено средини, какав је њихов „стил“ разговора, кретања, реагирања.

И они Гогољеви чиновници, и они Нушићеви полицајци припадају нижој бирократији“и носе обележја њених заједничких своје става, али, у исти мах, они припадају двема друштвеним среди нама, у којима су сен бирократи формирали под веома различитим околностима. Зато, уочавајући опште елементе, по којима је српски бирократски слој био сличан руском, књижевник би се-у обради ове теме очигледно морао руководити и низом веома осетних разлика. Чак и уколико је био надахнут великим узором као што је Горољев „Ревизор“, он би морао да даде домаће бирократе не само као бирократе у оном егзактном и општем смислу, него и као људе који су никли из одређене друштвене средине, у извесној фази живога своје земље, =

Упоређујући Ну лићев комад с Гогољевим, треба ла имамо у виду и то да је апарат бирократије у Србији осамдесетих година

био веома незнатан и неразвијен, док је у Русији тридесетих година ·

(тј. у доба кад се збива радња „Ревизора ) бирократија претстављала једно огромно и развијено тело.“) |

58) Кад је реч о тој разлици, није на одмет да наведемо следеће место из реферата др Јована Ђорђевића одржаног на састанку Катедре за државно и међународно јавно право, на Правном факултету Београдског универзитета (цитирамо из извештаја објављеног у „Архиву за правне и друштвене науке“ број- 2 за 1950 годину):

„Као и свака друштвена установа, тако је и бирократија настала постененим развојем и променама система службених лица на основи развитка про-

дукционих односа, државног уређења, функција и задатака државне власти и:

односа власти према привреди и друштву уопште. Ма овим основама јачала је улога и значај. државних органа и службених лица у њима, растао је ауторитет и утицај службеника који су се постепено образовали у посебан ред чиновника који су се све више и више одвајали од друштва и“уздизали над њим. Овај процес се вршио неједнако, у зависности од друштвено-економског, политичког и културног развоја друштва и од многобројних околности.“

пала о,