Naša književnost

Гогољ и Нушић 2 5 1 178

Гогољ се био нашао пред једном бирократијом која је свој корен вукла још из петнаестог века, кад су „дијаци играли веома значајну улогу у борби руских царева против богатих и утицајних бојара и њихових покушаја да за себе задрже велики део власти. Сенат Петра Првог, створен почетком осамнаестог века као врховна бирократска установа, дао је јаког потстрека развитку бирократије, као и „распис о ранговима“ (1722 г.) којим је уведена у живот хијерархија дужности у бирократији. Руска нижа бирократија тридесетих година прошлог столећа, приказана у „Ревизору“, имала је своју потпуно изграђену тактику, свој тврдо уобличени менталитет посебне групе ослоњене искључиво на унутрашње везе и спремне да брани властите интересе средствима која су се, уз извесне промене и прилагођавања, преносила из једног бирократског нараштаја у други. На тлу „крепосног права ' и њиме створених друштвених односа руска бирократија. је расла као важан апарат апсолутизма. Расла је кроз деценије и деценије, стичући све дебљу кору, намећући се као нужан инструмент у годинама јачања индустриске производње и прилива сеоског становништва у градове. У „Ревизору“ је речо таквим чиновницима, о чиновницима који, и поред своје сировости, некултурности, духовне беде, добро познају тактику ниже руске бирократије, јер су њоме задојеви.

Српска бирократија из година владавине Милана Обреновића јесте један од изданака стања створеног распадом турског војнофеудалног система и почетном фавом самосталности Србије. У 'седамдесетим и осамдесетим годинама та бирократија још није могла имати чврсте тактике, она још није била сасвим урасла у узајамне везе, она још није била изградила онакву хијерархију и онакве од"носе какве је Нушић сатирички приказао у свом последњем делу у незавршеној комедији „Власт“. Мирамида хијерархије није била у доба претпоследњег Обреновића ни изблиза тако висока и сложена као у царској Русији. Постојао је, можда, курјачки апетит, али нек курјачки зуби. У Нушићевом циклусу комедија написаних током осамдесетих година такви се зуби назиру једино код полициског писара Секулића у „Народном посланику“. ;

Баш у предговору комедији „Народни посланик“ Нушић говори о једном полицајцу из тога доба — о Милутину Илићу, Војислављевом брату: „Био је у неком срезу Београдског округа срески старешина и често је долазио, а често и губио службу, те се досељавао у Београд. Мако ваљан чиновник, Милутин је био изданак омладинског покрета на Великој школи, те се није умео довољно прилагодити времену и режиму. Стога није била нимало необична појава да се пред кућом Илићевом зауставе кочије покривене арњевима са дењковима, коритом, ногарима и столицама привезаним за шараге. То је Милутин изгубио службу и ено где се извлачи, онако сух и кракат, испод арњева, да се насели у очевој кући док опет не добије службу.“

5 Кљижевнсет