Naša književnost

~

Човек је добар Е о = – (2805

- Мупгр тић: Зато си ти испао такав! Напоље! -

-" Саша (попушта, пристојније): ЈА други су испали паметни! (одједном бесно): К о има деце — ја или они“

Муртић (опали га питаном)- Ево ти! И ако још једанпут писнеш о деци... Саша (седнеу угао, покути се, као беба): Мислио сам да ет: бити срећан што сам свршио ствар...-Сад имаш унуку!

Муртић (му полако прилази): Шта си свршио

Саша (подигне лакат А се брани — детињим тоном): Не ПГ

"рај ме!

Муртић (га. степа за руку): не бој се. Говори, шта си

свршио Саша (се отима): Нећеш ме тући Муртић (бесно): Говори. 7 Сашга (брзо превејано): Фуфица се одрекла Маријане. Муртик (још га држи, диже га, живо): Каког Каког "Саша: Сасвим. Заувек. Муртић: Шта је казала; Реци, реци, пл унан еј Саша: Ништа. Опалила ми је шамар и рекла: то Муртић:иИ то је свег – "Сашга: Све. ИЕ = Муртић (гурне га): Мазго! То није ништа. Саша: Да. Пар НИ) "Али требало је чути шта је рекла раније. Муртић: Штаг Говори, балване! Саша (са смехом): Баш то! Рекла ми је да сам балван. И

5

ана се чуди да се могла упустити са мном. То сам _ удесио, ~

зар не Тако сам лепо играо кретена!

Муртић (са презиром): То ти није било тешко.

о Лако се теби смејати. Ја сам. могао да надрљам ко нико мој! (Шепури се): Ето, сад имаш унуку. (Смеје се).

МО ти 50570) ај Седи овамо. (50) ваше седи!

Саша (седа, мрзовољно као дете): о већ знам шта ће - доћи! ,

Муртић: Кажи ти мени, осећаш ли ти "ма, шта, ма и нешто најмање за ту жену:

Саша (просто): Ништа! |

Ивсо (из споредне собице): Лажете!.

Саша (скочи): Ко је тог .

Иво (излази из собице): Лажете!

Саша: Ко сте виг (за сваки случају тону „вретена ): Ви сте мени познати. |

"Иво (е Ени поносом): Лажете да ништа не осећате

за Славу. Знам како сте се увијали око ње: нежно и тако срдачно. То је немогуће играти. Или сте онда латали — или сада! Саша (безазленим тоном): Шта ви хоћете од мене; Ја не-

мам ништа са вама... Кво вам татице...