Naša književnost

Р. М. Рилке | _ ________ “ | 205

које легенда каже да су их пјевали анђели... Или да ПИ је позната Венепија,... све, зар није тако; бијаше „утјецај — и оно штто је најважније треба нагласити: да сам бивао у многим земама, градовима и пејзажима, сам, несметан, са цијелом мнотостраношћу, са цијелим слухом и послуштношћу мојега бића, предан нечем новом, дратовољнб му се предавајући, а опет присиљаван од света се отцијенити кад је то било потребно.“ (Писмо Алфреду Шеру). – ________

Подријетлом козмополита'), тај вјечити путник с ковчегом - пуним књига, носио је свјетиљку свога стиха усамљено, свјесно "усамљено свијетом, сишући по најразноликијим културним струјањима, као гранит сталан, нетакнут дубљим каквим односом са свакидашњицом; сублимно изолиран од бучног и ватрометног струјања својега доба. И пречесто мучен, до физичких боли мучен, присиљен својом властитом немоћи да се креће у монденским круговима, гдје је често бивао атракција какве МВОНОН Но даме, гдје су се конверзације беневолентно „спуштале тако дубоко, да се“ је почело „озбиљно“ говорити о његовом дјелу, он је бивао осамљенији него игдје. „По првом утиску његов изгтлед био ми је неизрециво болан. Чинило се као да га све боли око њега: пресјајни сјај лустера, прегласна ларма разговора. Кад – сам га отео његовој шутњи, формално ми се учинило као да сам му починио какво зло, као да сам починио неку чудновату сувишност. Осјећах да је патио при свакој мојој ријечи као оно биље које са чудесном финоћом отвара или затвара латице, већ према готово незамјетљивом утјецају било свјетла, било сјене. Рилке је говорио готове преда се:и себи, а да није пазио на дјеловање својих ријечи...“ (Жак Беноа Мешен). -

Заљубљен у своје племићко подријетло, које уопће и није постојало („...уствари имао је у себи много снобовекога, нешто пустоловна. У наступу зле воље то сам му и казала. Његова плава крв, његово племићко подријетло, све је то утварање. Уистину, његови бијаху дјеломице саскога, а дјеломице корутанскога подријетла и бијаху заправо сељаци. Његов дјед бијаше надгледник! — Госпођа Алберта Лазар) — Ридлке је носио у себи један помало чудан и настран осјећај плавокрвности и тој интимној, иманентној прелазности, подвојености личности, захваљујемо његове стихове, којиесу на пријелазу епоха били добри и сигурни водичи и путови за збивање послије њега.

5) Рилке је рођен 4. ХИ. 1875 у Прагу. Тамо је провео дјетињство и дио "младеначких година. Студирао је у Прагу, Минхену и Берлину. По неколико, мјесеци у годинама 1899 и 1900 провео је у- Русији („најодсуднији догађај у мојем животу“). Године 1902 одлази у Париз, који (све до 1914) напушта за вријеме бројних путовања; која га воде у Италију, Скандинавију, у Алжир, Тунис, Египат и коначно у Шпанију, гдје је био намислио настанити се за извјесно вријеме. Посљедње дане проборавио (је у Швајцарској (Шато де Мизо сир Сијер), гдје је 29. ХА. 1926 и умро. 5