Naša pošta
_ они
"према томе
ката, и на
јално питање)
· Страна 8.
„НАША ПОШТА“ Е -
Број 7,
појединца постоји независно од чл. 15. Чл, 15 има код њих дакле само тај вначај, што он одређује тело надлежно по тужби за заштиту права, за које се иначе већ као за такво надовезује сходноопштим принципима право на тужбу.
в) У члану 15 се не чине разлике међу управним актима у погледу надлежности управних судова. Управни судови су
стале не само поводом ауторитативних управних аката (који би с гледишта принципа деобе власти, било немогуће доделити грађанским судовима, с 06зиром на већ изнету природу ових ато што нема сличних аката приватних лица), већ и поводом осга-
лих, неауторотативних аката. Ту спадају
дакле чак и приватно правни уговори, закључени од управне власти, и акти учрављања државном доменом. Као што
је већ било примећено, кривични су-
дови (а не управни као за прејудици-
су надлежни за оцену законитости ауторитативних управних аката (уредаба и наредаба), у колико улазе у појам појединих кривич-
них дела (У 93.327 то БК 2 и 8
·_ српског кривичног законика), али се то
погрешно означава као изузетак, пошта је овде кривични, а не управни спор.
· Примећено је такође, да и дискрециднарни ауторитативни акти могу бити
основ управног спора, али стим ограничењем, што управни судови могу овде одлучивати само о томе, да ли је по закону у дотичном случају било места и колихо за слободну оцену, одмерање али не и о целисходности тих акта, у колико се у критеријуми за то у закону не постављају. То је смисао и одредбе ал. 19: таске 3 и чл. Зал. 2: У чл | су наведени, поред дискреционарних акта, још три случаја, где није допуш-
"тена тужба на управни суд. Према чл.
22 допуштена је тужба на управни суд и против недоношења решења од стране управне власти, јер иначе грађани не би били довољно од њих заштићени Према чл. 16 управни судови су. над лежни и за спорове поводом аката самоуправних власти.
г.) Суд доноси по правилу пресуду на јавном розишту, на које позива странке, а на коме тужилац може учествосам или бити гаступљен ја М
вати
надлежни за спорове, на-
правозаступником (чл. 25,28 и 51) да суђење важе дакле принципи јавности усмености и непосредности. Изузетно
„у случају из чл. 26, може суд донети
без повива странака пресуду о поништају управиог акта: а један изузетак је учињен и чл. 27. Пресуде Државног "Савета и извршене (правоснажне) пресуде управних судова обвезне су за управне власти, тако да против воље тужиоца не могу ништа учинити, што би им билс противно (чл. 42). Пресудом се тужба или одбацује или се ува.
жава, у коме се случају управни акт њоме поништава. Ако би било потребно донети нов управни акт, тај акт има донети надлежна управна власт у смислу примедаба управног суда (чл.
84). Ту се мисли на ауторитативке управе акте, јер се у погледу осталих, равних пословима појединаца, спорни предмет пресудом подпуно решава. Издавање новога управног акта епада наравно у надлежност управне, а не судске власти, и зато се у чл. 34 и садржи поменута одредба. Али да би се помогло против самовоље управне вла- сти, која би одбила да донесс нов управни акт, и на тај начин уједно спречило њено мешање у послове законодавне власти, прописано је у чл. 43 да ће Државни Савет, ако управна. власт у року од три месеца од доставе пресуде не донесе нов акт, по жалби онога, у чију је корист донета пресуда донети решење, којим се замењује управи акт. Против пресуде управних судова допуштена је жалба на Државни Савет, а може је поднети и тужена власт, ако је управни суд поништијо њен акт, ако за то има одобрење надлежног министра (чл. 37, 38 и 39). Државни Савет решава о жалбама без позива странака, поступак је дакле писмен (чл. 41).
д) допуштено је обнављање спора под условима прописаним у грађанском судском поступку, а има се тражити код истих судова (чл. 44). Ако се захтев за обновљење одобри, пресуда се ништи од суда и ствар се упућује управној власти, с примедбама за исту обавезним, да донесе ново решење (чл. 45).
Ђ) Државни_ Савет је надлежан и за решење сукоба о надлежности између две управне власти, које решавају у