Naša pošta

305:

да поједини — не, Боже сачувај, сви — сељаци мисле: да само ва једно или два писма плаћају писмоношу и ва то им пошта и не треба, јер немају новаца да плаћају тако скупу ствар.

Надати се од повваних, да ће се приступити отварању нових општинских пошта и изједначити достава пошиљака у ширем доставном подручју, па, у то име, поздрављамо рад на изради новог Поштанског правилника, који ће свакако и ово предвидјети.

ЈОВАН И. БОЉЕВИЋ

ПОШТАНСКА РОМАНСИЕРКА

Је ли дозвољено нестручном писати међу стручнимар То би се питање могло мени поставити, као што га сама себи постављам. Јер доиста о п.т.т. служби знам само онолико колико обична публика вна: колико се плаћа за обично писмо и колико за препоручено. Предајући и то ређе писмо или телеграм на пошт. гише, добила сам, пак, један утисак општега реда: да онај свет за гишеом много ради а да није много „срећан“. Такав утисак имала сам на страни а код нас понаособ.

Сазнала сам, пак, да п.т. струка има своју доста обимну литературу, — коју ја не повнајем, — као и да има у својим редовима лица која се баве уметношћу и литературом. Париски часопис „Те Неја“ на то ми је указао. У њему сам читала извештај о ХЕХ п.т.т. изложби која је ове године држана у дивној престоницн Француске, коју називају душом света. Изложбу је приредило П.т.т. уметничко друштво, а. отворили су је министар пошта и директор лепих уметности. Мзлагачи су само п. т. службеници оба пола. Женске су изложиле мноштво својих радова, акварела, цртежа цвећа, пастела. Многи радови били су награђени.

__ Преко „Кеја“ сам савнала да у Паризу живи г-ца Мартино, стено-дактилографка, позната по својим романима које пице. Њеном урођеном француском љубавношћу добила. вам њена два последња романа. које је, 1930 и 1931 г., напивала (Ружна, Срећна неразборитост).

Г-ца Мартино рођена је у Бресту, а школу је свршила у Алжиру где је њен отац био професор. Кад је отац премештен на Сорбону, она је с њим дошла у Париз, као одани му сарадник. Ту се и запослила у Пошт. администрацији. Прве њене књиге биле ву: Поздрав горе (1920 г.), Слабо брањено српе (1926),