Naša pošta
98
Још се, Господо, последице светскога рата нису дефинитивно изгладиле и још се наш саобраћајни организам није прилагодио новим односима нити се изградио са обзиром на наше потребе, економске, културне и државне, а већ се у области наше саобраћајне политике појављују нове недаће и нове тешкоће. Ти проблеми, те тешкоће и те недаће настају, Господо посланици, у моменту кад наш привредни и јавни живот, кад уопште цела наша држава није у целини прошла кров снажан утицај изграђеног организма повезаног и комплетираног железничког саобраћаја коме има да се прилагоди, поглавито за напредак и развитак човечанства у последњем столећу. Ми још и данас имамо, | осподо, читавих крајева и области наше државне територије који немају „железничку мрежу, који немају железничких линија. Имамо читавих крајева који су саобраћајно отсечени, који немају услова за привредно и културно развиће. Ми смо, 1 осподо, у Европи можда једина од оних држава где није поремећена природна равнотежа између продукционих саобраћајних средстава и између потреба народних и културних, и ми још за дуго морамо своју активност да упутимо циљевима формирања једног саобраћаја који ће да одговара нашим државним културним и економским потребама вемље и народа.
О буџету п.т.т. струке Г. Министар је изјавио:
Друго предузеће у Министарству саобраћаја, које је такође важно и по својој вредности и по својој обимности, јесте пошта, телеграф и телефон. Приходи за пошту предвиђени су преко 560 милиона. Оно што је најбитније код ове струке, јесте то, што нам недостаје једна целина организације.
Једна органска целина, која ће бити на солидну базу постављена и да омогући напредак и развој струке, као једне специјалне дисциплине техничке и административне, и ту специјално важну струку не треба третирати само са гледишта рентабилитета службе, него треба то предузеће и целокупну његову функцију третирати и са гледишта саобраћајно-културног. Несумњиво је да пошта чини једну велику услугу народу, а на пошту, телеграф и телефон морамо обратити специјалну пажњу да их подигнемо, на квалитет службе до висине модерних техничких средстава, да квалитет службе буде брв, јефтин и дискретан (аплауз). Кад се 1923 г. француска пошта налазила у тешкој ситуацији, онда је једна анкета, формирала и предложила извесне важне закључке реорганизације, који су несумњиво утицали на то да се квалитет службе побољша, јер су пошта, телеграф и телефон третирани, не само са гледишта рентабилитета, него и са гледишта јавне службе. Тада је извештај француског Сената гласио. „Поште, телеграфи и телефони су наши, они припадају великим доменима нације. Треба знати да ће Парламенат који има у