Naša pošta

~

о 36 =о

:31 децембра 1951: укупна актива (односно пасива) 40,188.580 д. У позајмицама код задругара имале су 35,554.241 д., у непокретностима 2,956.553 а код Савеза у уделима 90.500. Оле су имале свога капитала 17,789.850 динара (удели 9,919.481 и резервни фондови 7,819.869), од "Савеза су позамиле 7,299.643 а од других новчаних завода 4,288.954, доксу имале сталну штедњу и улоге на штедњу у укупној суми од 8,720.077 д.

Станбене задруге не показују ни у прошлој ни у ранијим годинама товољну активност и ако их је на крају 1931 било 14 на броју са 565 чланова. Изгледа да је успешно радила само жељезничка станбена задруга. у Сарајеву, док се је рад свих осталих задруга кретао само у обиму припрема, а да у главни њихов посао, подизање станова својим задругарима, нису ни улазиле. Станбена задруга држ. службеника у Београду, која је до краја прошле године подигла већ око стотину станова, није ни била у Савезу.

Произвођачке задруге и не постоје. Истина је, да их има и основаних или су пак у оснивању, али ни једна од њих није отпочела рад, нити је примљена у Савез. .

Савез је у току 1981 радио на остварењу задатака прописаних му Законом о задругама држ. службеника м, као што смо видели напред, у неким гранама показао је веома видне успехе. Али, он још није стигао да одговори свима задацима, који су му намењени. Међу тим видним жедостацима не прво место долази неуспех у раду станбених задруга, у оскудици произвођачких задруга, у организацији набавака намирница. ва све задруге (али не стварањем магацина готове робе), у неизвршеном задатку на организацији осигурања задругара, као и у организацији рада за друга старања за своје задругаре.

У погледу само производње намирница, Савез је организовао досада. само производњу брашна за своје задруге у својим сопственим млиновима у Ади и Молу, за које се, у годишњим извештајима Савеза, каже, да са успехом одговарају намењеном циљу».

Белешка на стр. 217 «Наше поште» за јул о. г. показује да се Савез предао конструктивном раду и да је решен да његов рад постане покретом за побољшање стања држ. службеника — тог апарата без којег же не може ни замислити модерна држава.

ЕЊАТЕ ЈА

Ел]агеј а фтСКа 1210%ђа п Лазгеби, од 17 до 20 зергетађта го. 2., ћасе пајуест Најенецеја досадај оуе гофтпе ц пабој хет.

Ел]аће] ва, ојазђо Нгуафзког Гајене скор Сгадуа, Кој чге"Фаје 2. УШт Огерогсте (Љастеђ, Моуа Уез 7), и зуевеј та јип ђејеј ргедтадпје та озтуапје „зауела Табеће ејић дтиббауа Јисозјамћје“, Које је „Мазда рова“ цетдапо рохатауџа.

Ка]аће ве тека Кјиађ ц агајеуц гадј па 5буагапји ЕЏа%ећуеков тилеја рт Мидејц Код Ор та ограптије “ Багајеуц.

«југословенски филателистички годишњак», излази из штампе у октобру о. г. Имаће ове делове: стручни део, из наше филателије, забавни део, адресар југословенских филателиста, илустровани део и огтласник. Књижарска цена 30 дин., у претплати 20 дин.

Излази под уредништвом: г. Димитрија Б. Спајића, банк. чин. Рума, Краља Петра ул. 164.

Писац је директор клуба Оријент, уређивао је међународни филателистички «Оријент журнал који је излазио у Руми, 1922—41929 г.

убавношћу г. Спајића добили смо књигу:

Казе тагке =— Вајех: : сјел пе — парзао р. МКоја НиКамјпа. 57. 240, ва 150 ви ка. Збатрапо и НгуајаКкој изкам 4. а. п“ Загајеуц, 1929 2. Сбјепа 30 фа.